Спрема и Библија, откеда о Мадијамција ингарѓе е Јосифе ко Египет, лескоро дад о Јаков селинѓа пе пле фамилијаја таро Ханаан ко Египет. Ола селинѓе пе ко тхан со викинела пе сине Гесем, коте со и река Нил спојнела пе е Средоземно Мореа (1. Мој. 47:1, 6). Е Израелцон сине лен бут чхаве хем ленгоро број бајрола сине са повише. Адалеске о Египќања дарандиле хем силаја керѓе лен робија (2. Мој. 1:7-14).

Несаве современа критичарија асана сине акале библиско извештаеске, аѓаар со вакерена сине кај тано обично мит. Сепак, аракхле пе доказија кај о Семитија * чаче живинѓе сар робија ко пурано Египет.

На пример, о археолозија аракхле буќа со ачхиле таро пуране населбе ко северно дело таро Египет. О д-р Џон Бимсон вакерела кај о доказија сикавена кај ко адава тхан сине повише таро 20 семитска населбе. Освен адава, о египтолого Џејмс Хофмаер вакерела: „Ко периоди таро 1800 џи ко 1540 берш а.а.е., бут Семитија кола со живинена сине ки западно Азија селинѓе пе ко Египет“. Ов исто аѓаар вакерела: „Акава временско периоди одговоринела е периодеа кеда живинена сине о Авраам, о Исак хем о Јаков, хем тано о исто време хем условија сој тане пишиме ки 1. Мојсеева“.

Доказија башо акава сине аракхле хем ко јужно дело таро Египет. Ко јекх папирус, кова сој таро периоди е Средно Царствоскоро (о. 2000—о. 1600 берш а.а.е.), пишиме тане о анава е робонгере со керена сине бути ко јекх кхер ко јужно Египет. Повише таро 40 таро адала анава тане семитска. Акала робија служинена сине сар готвачија, ткајачија хем физичка работникија. О Хофмаер вакерела: „Ако само ко јекх кхер ки Тебаида [ко јужно Египет] керена сине бути повише таро 40 Семитија, тегани ленгоро број ко цело Египет сигурно сине бут побаро, посебно ко дело коте со и река Нил спојнела пе е Средоземно Мореа“.

О археолого Дејвид Рол пишинела кај несаве таро анава е робонгере ко адава списако „сар те пхене тане препишиме тари Библија“. На пример, несаве лендар тане слична е анавенцар Исахар, Асер хем Сепфора (2. Мој. 1:3, 4, 15). О Рол завршинела е лафенцар: „Акала доказија чаче сикавена кај о Израелција живинѓе сар робија ко Египет“.

О д-р Бимсон вакерела: „О библиско извештај башо ропство хем башо икљојбе таро Египет темелинела пе ко цврста историска доказија“.