Након свадбе у Кани, Исус се упутио у Капернаум. С њим су били и његова мајка и полубраћа — Јаков, Јосиф, Симон и Јуда.

Зашто је Исус кренуо баш тамо? Капернаум је заузимао бољи положај од Назарета и Кане и очигледно је био већи. Поред тога, већина Исусових ученика је била из тог града или његове околине и зато их је Исус могао поучити у њиховој средини.

Током боравка у Капернауму, такође је чинио и нека чуда. Тако су многи из тог града и околине чули за његова дела. Али он је са својим ученицима морао наставити даље, до Јерусалима где ће присуствовати Пасхи.

Док буду били у храму у Јерусалиму, његови ученици ће видети нешто изузетно — нешто што никада раније нису видели.

Божји Закон је налагао Израелцима да приносе животињске жртве у храму. Онима који су долазили издалека, Закон је допуштао да донесу новац како би за жртве купили „говеда, овце и козе“, као и храну и друге ствари потребне за боравак у Јерусалиму (Поновљени закони 14:24-26). Зато су тамошњи трговци продавали животиње у великом храмском дворишту. Неки од њих су варали, тражећи превише новца од својих купаца.

Испуњен гневом, Исус је просуо новац мењачима новца, преврнуо им столове и истерао напоље и њих и трговце. Затим им је рекао: „Носите то одавде! Не чините од дома мог Оца кућу трговачку!“ (Јован 2:12-22).

Његове ученике је то одмах подсетило на пророчанство о Божјем Сину: „Ревност за твој дом изјешће ме.“ Међутим, Јудејци су га питали: „Каквим чудесним знаком ћеш нам показати да то смеш да чиниш?“ Он им је одговорио: „Срушите овај храм и ја ћу га за три дана подићи“ (Јован 2:17-19; Псалам 69:9).

Они су мислили да Исус говори о дословној грађевини, па су га зато упитали: „Овај храм је грађен четрдесет и шест година, а ти ћеш га подићи за три дана?“ (Јован 2:20). Међутим, Исус је симболично говорио о свом телу. Три године касније, када буде ускрснуо, његови ученици ће се сетити ових речи.