Људи су различито реаговали на Исусове речи и поступке, у зависности какво им је било срце. То је посебно дошло до изражаја када је фарисеј по имену Симон, из Галилеје, позвао Исуса у своју кућу на оброк. Симон је то можда учинио да би га боље упознао јер је чуо за његова чудесна дела. Исус је у томе вероватно видео прилику да помогне гостима и зато је прихватио позив, баш као што је и у другим приликама прихватао позив порезника и грешника.

Међутим, није примио уобичајену срдачну добродошлицу. Пошто су у Палестини путеви били прашњави, ноге би се у сандалама угрејале и упрљале. Због тога је био обичај да се госту ноге оперу освежавајућом водом. Такође би му се пољупцем изражавала добродошлица, а у знак наклоности и гостољубивости на главу му се изливало мало уља. Ништа од тога није учињено за Исуса! Дакле, колико је уопште био добродошао?

Гости су се окупили за столом и оброк је почео. Док су јели, у собу је тихо ушла једна непозвана жена. Она је „у граду била позната као грешница“ (Лука 7:37). Сви несавршени људи су грешни, али ова жена је изгледа живела неморално, можда као проститутка. Могуће да је чула Исусова учења, као и његов позив: „Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас окрепити“ (Матеј 11:28, 29). Очигледно дирнута Исусовим речима и делима, она је пошла да га тражи.

Пришла је Исусу с леђа и спустила се код његових ногу. Сузе су јој падале на његове ноге, које је брисала својом косом. Нежно му је љубила стопала и изливала на њих мирисно уље. Симон је то презриво гледао и у себи мислио: „Да је овај човек пророк, знао би ко је ова жена која га дотиче и каква је, да је грешница“ (Лука 7:39).

Исус је знао о чему Симон размишља и зато му је рекао: „Симоне, имам нешто да ти кажем.“ Симон је спремно узвратио: „Учитељу, кажи!“ Исус је наставио: „Два човека су била дужна неком зајмодавцу. Један му је дуговао петсто денара, а други педесет. Како нису могли да врате дуг, он је спремно опростио обојици. Дакле, који ће га од њих више волети?“ Очигледно не схватајући значај овог питања, Симон је рекао: „Вероватно онај коме је опростио више“ (Лука 7:40-43).

Исус му је рекао да је у праву, а затим додао: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, и ниси ми дао воде за ноге. А ова жена ми је ноге облила сузама и обрисала их својом косом. Ниси ме поздравио пољупцем, а ова жена, откако сам ушао, није престала да ми љуби ноге. Ниси ми намазао главу уљем, а ова жена ми је намазала ноге мирисним уљем.“ Исус је видео да се ова жена искрено каје због свог начина живота. Зато је закључио следећим речима: „Кажем ти, опроштени су јој греси, иако их је много, јер је много љубави показала. А коме је мало опроштено, мало љубави показује“ (Лука 7:44-47).

Исус не оправдава неморал. Уместо тога, он показује разумевање према људима који почине озбиљне грехе, али се кају и траже помоћ од њега. Зато је ова жена сигурно осетила велико олакшање када јој је Исус рекао: „Опроштени су ти греси [...] Твоја вера те је спасла. Иди с миром“ (Лука 7:48, 50).