КАКО се људска породица увећавала, тако су се на земљи све брже ширили грех и зло. Енох, који је у то време вероватно био једини пророк, упозоравао је да ће Бог једног дана уништити зле људе. Међутим, зла је било све више. Неки анђели су се побунили против Јехове и напустили су своја места на небу. Материјализовали су се и у својој пожуди узимали жене за себе. Из таквих неприродних веза рађала су се необично снажна деца — насилни дивови који су названи нефилими. Због њих је било још више насиља и крвопролића на земљи. Богу је било веома жао док је гледао шта се дешава с људима које је створио.

После Енохове смрти још један човек се разликовао од тог злог света. Звао се Ноје. Он и његова породица су се трудили да раде оно што је исправно пред Богом. Бог је одлучио да уништи тадашњи зао свет, али је желео да сачува Ноја и животиње. Зато је рекао Ноју да направи арку — једно огромно пловило правоугаоног облика. У њему би Ноје и његова породица, као и многе животињске врсте, преживели предстојећи општи потоп. Ноје је послушао Бога. Он је више деценија градио арку и у исто време био ’проповедник праведности‘ (2. Петрова 2:5). Упозоравао је људе да долази потоп, али они се нису обазирали на то. Дошло је време да Ноје и његова породица уђу у арку заједно са животињама. Бог је затворио врата за њима. Почела је да пада киша.

Киша је пљуштала 40 дана и 40 ноћи, све док цела земља није била потопљена. Више није било злих људи. Месецима касније, када је ниво воде опао, арка се зауставила на једној планини. До времена када су Ноје и његова породица могли да изађу из арке са животињама, прошла је цела једна година. Ноје је у знак захвалности принео жртву Јехови. Тада је Бог обећао Ноју и његовој породици да никада више неће потопом уништити живот на нашој планети. Јехова је дао дугу као видљиву гаранцију и подсетник да ће се држати овог утешног обећања.

Бог је после Потопа дао људима и неке нове заповести. Дозволио им је да једу животињско месо. Међутим, забранио им је да једу крв. Такође је заповедио Нојевим потомцима да се настане по целој планети, али неки од њих нису то послушали. Људи су се ујединили под једним вођом који нам је познат као Неврод и почели да граде велику кулу у граду Вавелу, који је касније назван Вавилон. Они су хтели да се супротставе Божјој заповести и да остану да живе на једном месту. Али Бог их је спречио у томе тако што је направио пометњу у језику којим су до тада сви говорили, проузрочивши да почну говорити различитим језицима. Пошто нису могли да се споразумеју, прекинули су тај посао и расејали се.

(На темељу Постанка, од 6. до 11. поглавља, и Јуде 14, 15.)