На претходним страницама смо читали о многима који су још у младости показали да се сећају „свог Величанственог Створитеља“ (Проп. 12:1). Тренутно у Грузији има 3 197 пионира, а трећину њих чине особе млађе од 25 година. Шта је тим младима помогло да се учврсте у истини?

Има више фактора, а један је тај што се Грузини труде да негују блиске породичне везе. Константин има петоро деце и сва су Јеховини сведоци. Он је рекао: „Заинтересовао сам се за библијску истину кад сам сазнао да је Јехова Отац пун љубави. Поставио сам циљ да и ја будем отац ком ће деца увек слободно прилазити.“

Малхази и његова жена, који имају троје деце, такође се веома труде да сви у породици  буду блиски. Он каже: „С времена на време кажемо деци да размисле о томе шта цене код нас и једни код других. Затим о томе разговарамо током породичног проучавања. Тако она уче да траже добро у другима и да их цене.“

Да би помогли родитељима, старешине настоје да од врло раног узраста укључе децу у скупштинске активности. Младић по имену Нестори крстио се с 11 година. Он каже: „Старешине су ми одмалена давале мале задатке. Тако сам имао осећај да сам део скупштине.“

Добри узори и подршка старешина су такође веома важни. Коба, један од Несторијеве браће, каже: „За разлику од моје браће и сестре, ја сам у тинејџерским годинама био прилично бунтован. Један млади старешина,  који ми је био узор, увек је покушавао да ме разуме и није ме осуђивао. Његов добар пример је био пресудан да бих се вратио Јехови.“

Данас Нестори и Коба, заједно са својом сестром, Мари, служе на једном удаљеном подручју. Коба каже: „Сада је мој живот испуњен!“

Подружница настоји да укључи младе у разне пројекте. Један члан Одбора подружнице каже: „Много волимо наше младе и желимо да им дамо прилику да ураде више за Јехову.“

Блиска сарадња са зрелим објавитељима оставља снажан утисак на младе. Мамука, који је сарађивао с међународним слугама за градњу кад се градила Конгресна дворана у Тбилисију, прича: „Овакви међународни пројекти пружају нам прилику да учимо од других. Научио сам многе послове, али и много тога у духовном погледу.“

Блискост међу члановима породице, подстрек старешина и зрели објавитељи, веома су позитивно утицали на многе младе. Следеће речи апостола Јована одлично описују осећања њихових родитеља: „За мене нема веће радости него да чујем да моја деца живе по истини“ (3. Јов. 4).

Водеће тело је 2013. подстакло све подружнице да испитају да ли би било добро имати публикације на још неким језицима који се говоре на њиховом подручју. Сврха тога је  била да добра вест стигне до још већег броја људи.

Након тога је грузинска подружница одлучила да се неке публикације преведу на језике сван и мингрелски, који су толико слични грузинском да их неки сматрају дијалектима.

Ревни пионири из Сванетије су написали: „Сване интересују духовне теме и веома поштују Библију. Чак и они који раније нису желели да узму наше публикације, сада су их прихватили јер су на њиховом матерњем језику.“

Сви објавитељи који говоре мингрелски били су срећни када су састанци почели да се одржавају на њиховом матерњем језику.  Млади пионир који се зове Гига каже: „Коначно на састанку могу да се изражавам својим речима. Више не морам најпре да преводим у глави оно што хоћу да кажем.“

Зури, старешина који служи у скупштини на мингрелском у Тхаји, искрено каже: „Доживео сам многе дирљиве тренутке, како лепе тако и ружне, а никада нисам ни сузу пустио. Али када смо први пут на састанку певали песме Краљевства на мингрелском, свима су наврле сузе на очи, па и мени.“

Важан датум у историји Сведока у Грузији је 6. април 2013. Тог дана је брат Дејвид  Сплејн одржао говор за посвећење реновиране и проширене подружнице, Конгресне дворане и објекта у ком ће се одржавати библијске школе. Гостољубива браћа у Грузији су у своје домове срдачно примила 338 делегата из 24 земље.

Сутрадан је 15 200 људи уживало у посебном говору брата Сплејна. Говор се путем аудио и видео везе преносио скупштинама широм Грузије. То је био највећи догађај међународног карактера за Сведоке у овој земљи. Браћа и сестре су били пресрећни. Један млади брат је рекао: „Сад знам како ће бити у новом свету.“

Показало се да је Библијска школа за брачне парове, сада Школа за објавитеље Краљевства, прави благослов за Јеховин народ у Грузији. Од 2013. године, више од 200 објавитеља је завршило ову школу. За њих је обука коју су добили од непроцењиве вредности и одлучни су да ревно служе где год је потребно.

Захваљујући храбрости и марљивости првих објавитеља у Грузији, добра вест је дошла до свих становника ове земље. Јехова је богато благословио њихову несебичну љубав према Богу и ближњима, као и њихову веру, храброст и труд.

Данас више од 18 000 објавитеља у Грузији радосно наставља то дело и помаже људима да увиде колику моћ има Божја Реч (Фил. 3:13; 4:13).