Игор: Обојица смо припадали групи у Ткварчелију, граду у Абхазији. Пошто је наша група била део скупштине у Џварију, удаљеном око 85 километара, сваког месеца бих одатле доносио литературу. Убрзо након пада Совјетског Савеза, аутономна покрајина Абхазија је покушала да се осамостали. Због тога је 1992. избио рат између сепаратиста и грузинске војске, што је народу донело многе невоље.

Гизо: Крстио сам се кад сам имао 21 годину, само годину дана пре рата. Кад је избио сукоб, браћу је накратко обузео страх и нису знала како да наставе с проповедањем. Али Игор, који је увек био попут брижног пастира, охрабрио нас је, говорећи: „Људима је сада  потребна утеха. Остаћемо духовно јаки само ако наставимо да проповедамо.“ Уз посебан опрез, сваког дана смо говорили другима о доброј вести из Божје Речи.

Игор: У том периоду нисмо могли ићи устаљеним путем у Џвари по литературу. Пошто сам одрастао у том подручју, успео сам да пронађем безбедне пролазе кроз плантаже чаја и преко планина. Наравно, увек је вребала опасност од наоружаних група или од нагазних мина. Нисам желео да стављам живот браће на коцку, па сам одлучио да путујем сам. Ишао сам у Џвари једном месечно. Уз Јеховину помоћ, увек бих успео да донесем правовремену духовну храну, захваљујући којој смо остали духовно јаки.

Иако у Ткварчелију није било отворених сукоба, град је био потпуно блокиран. Били смо забринути за живот јер нам се приближавала зима и понестајало нам је хране. Не могу вам речима описати колико смо били срећни кад смо чули да су браћа из Џварија припремила хуманитарну помоћ за нас.

Гизо: Једног дана је Игор питао мене и моју породицу да ли бисмо у нашој кући могли да чувамо залихе хране и да их по потреби делимо браћи. Планирао је да оде у Џвари да их донесе. Бринули смо се за његову безбедност, јер смо знали да ће морати да прође неколико контролних пунктова и да ће можда наићи на наоружане људе или лопове (Јов. 15:13).

Били смо пресрећни кад се након неколико дана вратио жив и здрав. Довезао је кола пуна хране, што нам је било довољно за целу предстојећу зиму! У тим тешким временима смо се уверили да права братска љубав никада не престаје (1. Кор. 13:8).