Јован 12:1-50
12 Шест дана пре Пасхе, Исус је дошао у Витанију, где је живео Лазар,+ ког је он ускрснуо из мртвих.
2 Тамо су спремили вечеру за њега. Марта је послуживала,+ а Лазар је био међу онима који су с њим били за столом.
3 Марија је тада узела либру* скупоценог мирисног уља, правог нарда, па је Исусу намазала ноге и обрисала их својом косом. И кућа се испунила мирисом тог уља.+
4 А Јуда Искариотски,+ један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рекао је:
5 „Зар не би било боље да је ово мирисно уље продато за 300 денара* и да је тај новац дат сиромашнима?“
6 Али то није рекао зато што се бринуо за сиромашне, него зато што је био лопов. Код њега се налазила кутија са заједничким новцем па је крао новац из ње.
7 Тада је Исус рекао: „Пустите је. Нека то уради као припрему за дан моје сахране.+
8 Јер сиромашне ћете увек имати поред себе,+ а мене нећете увек имати.“+
9 Јудејци су сазнали где је Исус, па су у великом броју дошли тамо, не само због њега него и да виде Лазара, ког је он ускрснуо из мртвих.+
10 А свештенички поглавари договорили су се да убију и Лазара,
11 јер су због њега многи Јудејци који су одлазили тамо поверовали у Исуса.+
12 Сутрадан је мноштво које је дошло на празник чуло да Исус долази у Јерусалим.
13 Узели су палмине гране и изашли му у сусрет. Узвикивали су: „Спаси га, молимо те! Благословљен је онај који долази у Јеховино* име,+ Краљ Израела!“+
14 Исус је нашао магаре и сео је на њега,+ као што је написано:
15 „Не бој се, кћери сионска! Ево, долази твој краљ, седећи на младунчету магарице.“+
16 Његови ученици нису то у почетку разумели, али кад је Исус био прослављен,+ сетили су се да је тиме учињено оно што је било написано о њему.+
17 А народ који је био с њим кад је позвао Лазара из гроба+ и ускрснуо га из мртвих преносио је вест о томе.+
18 Зато му је у сусрет изашло мноштво људи који су чули да је учинио то чудо.
19 А фарисеји су говорили међу собом: „Видите да ништа не можемо да урадимо. Сви иду за њим.“+
20 Међу онима који су дошли на празник да се поклоне Богу било је и неких Грка.
21 Они су пришли Филипу,+ који је био из Витсаиде у Галилеји, и рекли му: „Молимо те, хтели бисмо да видимо Исуса.“
22 Филип је отишао и рекао то Андрији, па су њих двојица отишла и рекла то Исусу.
23 А Исус им је рекао: „Дошло је време да Син човечји буде прослављен.+
24 Истину вам кажем, ако зрно пшенице не падне на земљу и не умре, остаје само то једно зрно. Али ако умре,+ доноси обилан род.
25 Ко воли свој живот, изгубиће га*, а ко мрзи свој живот+ у овом свету, сачуваће га и живеће вечно.+
26 Ко жели да ми служи, нека иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој слуга.+ Мој Отац ће исказати част ономе ко ми буде служио.
27 Обузео ме је немир.+ Шта да кажем? Оче, спаси ме од онога што ме чека*.+ Али због тога сам и дошао.
28 Оче, прослави своје име.“ Тада се зачуо глас+ с неба: „Прославио сам га и опет ћу га прославити.“+
29 Народ који је тамо стајао и чуо то рекао је да је загрмело. А неки су рекли: „Анђео му је говорио.“
30 Исус је тада рекао: „Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.
31 Сада се суди овом свету, сада ће владар овог света+ бити свргнут.+
32 А кад ја будем подигнут са земље*,+ привући ћу к себи све врсте људи.“
33 То је рекао да би наговестио каква му смрт предстоји.+
34 На то му је народ рекао: „Закон каже да ће Христ живети заувек.+ Како онда ти кажеш да Син човечји мора бити подигнут?+ Ко је тај Син човечји?“
35 Исус им је одговорио: „Светлост ће још мало бити међу вама. Ходајте у светлости док је још имате, да вас тама не надјача. Ко хода у тами, не зна куда иде.+
36 Док имате светлости, верујте у светлост, да бисте били синови светлости.“+
Исус је то рекао, а онда је отишао и склонио се од њих.
37 Иако је пред њима учинио толико чуда, они нису поверовали у њега,
38 тако да се испунило оно што је рекао пророк Исаија: „Јехова*, ко је поверовао у оно што је чуо од нас?+ Коме је Јехова* открио своју моћну руку?“+
39 А нису могли да поверују јер је Исаија још рекао:
40 „Заслепио им је очи и отврднуо им срца, да очима не виде, да срцем не разумеју и да ми се не врате па да их излечим.“+
41 Исаија је то рекао о Христу јер је видео његову славу.+
42 Па ипак, чак су и многи поглавари поверовали у њега.+ Али нису то говорили јавно, да их фарисеји не би избацили из синагоге.+
43 Јер више су волели признање* од људи него признање* од Бога.+
44 После тога, Исус је гласно рекао: „Ко верује у мене, не верује само у мене него и у онога који ме је послао.+
45 И ко гледа мене, гледа и онога који ме је послао.+
46 Ја сам дошао на свет као светлост,+ да нико ко верује у мене не остане у тами.+
47 Ако неко чује моје речи, а не поступа по њима, ја га не осуђујем. Јер нисам дошао да осудим свет, него да спасем свет.+
48 Ко одбацује мене и не прихвата оно што ја кажем, има свог судију. Реч коју сам говорио судиће му у последњи дан.
49 Јер ја нисам говорио сам од себе, него ми је сам Отац, који ме је послао, заповедио шта да говорим и о чему да поучавам.+
50 И знам да његова заповест води до вечног живота.+ Зато оно што говорим, говорим онако како ми је Отац рекао.“+
Фусноте
^ Реч је о римској либри, која је тежила 327 грама. Видети Додатак Б14.
^ Видети Додатак Б14.
^ Видети Додатак А5.
^ Дословно: „уништава га“.
^ Дословно: „од овог часа“.
^ То јест погубљен на стубу.
^ Видети Додатак А5.
^ Видети Додатак А5.
^ Дословно: „слава“.
^ Дословно: „слава“.
