Матеј 27:1-66

  • Исус одведен код Пилата (1, 2)

  • Јудино самоубиство (3-10)

  • Исус пред Пилатом (11-26)

  • Војници се ругају Исусу (27-31)

  • Исус прибијен на стуб (32-44)

  • Исусова смрт (45-56)

  • Исусова сахрана (57-61)

  • Гроб запечаћен и под стражом (62-66)

27  У зору су свештенички поглавари и старешине народа одржали већање о томе како да погубе Исуса.+ 2  Свезали су га, па су га одвели и предали намеснику Пилату.+ 3  Кад је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, осетио је грижу савести и вратио 30 сребрника свештеничким поглаварима и старешинама,+ 4  говорећи: „Згрешио сам, јер сам издао недужног човека*.“ А они су рекли: „Шта се то нас тиче? То је твоја ствар!“ 5  Он је бацио сребрнике у храм, отишао је оданде и обесио се.+ 6  Свештенички поглавари су узели сребрнике и рекли: „Није дозвољено да се убаце у храмску ризницу, јер је њима плаћено убиство*.“ 7  Након што су се посаветовали, тим новцем су купили грнчареву њиву да се на њој сахрањују странци. 8  Зато се све до данашњег дана та њива зове Крвна њива.+ 9  Тада се испунило оно што је било речено преко пророка Јеремије*: „И узели су 30 сребрника, цену за процењеног, за оног коме су неки Израелови синови одредили цену, 10  и дали су их за грнчареву њиву, како ми је заповедио Јехова*.“+ 11  Исус је стајао пред намесником, који га је упитао: „Јеси ли ти јудејски краљ?“ Исус је одговорио: „Ти сам то кажеш.“+ 12  Али док су га оптуживали свештенички поглавари и старешине, није одговарао.+ 13  Тада му је Пилат рекао: „Зар не чујеш какве све оптужбе износе против тебе?“ 14  Али он му није одговорио ниједну реч, тако да се намесник веома зачудио. 15  Намесник је имао обичај да на сваку Пасху пусти једног затвореника, ког би народ тражио.+ 16  У то време је у затвору био озлоглашени злочинац који се звао Варава. 17  Кад се народ окупио, Пилат их је упитао: „Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса кога називају Христом?“ 18  Наиме, знао је да су га предали из зависти. 19  А док је седео на судској столици, његова жена му је поручила: „Немој имати ништа с тим праведником, јер сам се ноћас у сну много намучила због њега.“ 20  Али свештенички поглавари и старешине наговорили су народ да тражи Вараву,+ а да се Исус погуби.+ 21  Намесник их је упитао: „Кога од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Одговорили су: „Вараву.“ 22  Пилат их је упитао: „Шта онда да учиним са Исусом кога називају Христом?“ На то су сви рекли: „На стуб с њим!*+ 23  Он је питао: „Зашто? Какво је зло учинио?“ Али они су још јаче викали: „На стуб с њим!“+ 24  Кад је Пилат видео да ништа не може да уради, него да је метеж још већи, узео је воду и опрао руке пред народом, говорећи: „Нисам крив за крв овог човека. То је ваша ствар.“ 25  А сав народ је рекао: „Нека кривица за његову смрт* падне на нас и на нашу децу.“+ 26  Тада им је пустио Вараву, а Исуса је предао да га избичују+ и прибију на стуб.+ 27  Намесникови војници су одвели Исуса у намесников двор и окупили око њега целу чету.+ 28  Свукли су га и огрнули црвеним* плаштем,+ 29  исплели су венац* од трња и ставили му га на главу, а у десну руку су му ставили трску. Клечећи пред њим, ругали су му се: „Здраво, јудејски краљу!“ 30  Пљували су га,+ па су узели трску и почели да га ударају по глави. 31  Кад су му се наругали, скинули су му плашт и обукли му његову одећу, а затим су га извели да га прибију на стуб.+ 32  Кад су излазили, наишли су на неког човека из Кирене, који се звао Симон. Њега су присилили да понесе стуб* на који ће Исус бити прибијен.+ 33  И дошли су на место које се зове Голгота, то јест Место лобање.+ 34  Тамо су му дали вино с горким биљем*.+ Али кад је окусио, није хтео да пије. 35  Кад су га прибили на стуб, разделили су његову одећу бацајући жреб.+ 36  Седели су тамо и чували га. 37  Изнад главе су му ставили натпис на коме је писало за шта је оптужен: „Ово је Исус, јудејски краљ.“+ 38  Затим су прибили на стуб и двојицу разбојника, једног њему здесна, а другог слева.+ 39  А пролазници су га вређали,+ подругљиво одмахујући главом+ 40  и говорећи: „Ти што рушиш храм и градиш га за три дана,+ спаси самог себе! Ако си Божји син, сиђи са стуба!“+ 41  Тако су му се ругали и свештенички поглавари заједно с познаваоцима Закона и старешинама, говорећи:+ 42  „Друге је спасао, а себе не може спасти! Ако је краљ Израела,+ нека сиђе сада са стуба и повероваћемо у њега. 43  Уздао се у Бога, па нека га он сад избави ако му је драг.+ Јер рекао је: ’Ја сам Божји Син.‘ “+ 44  Тако су му се ругали и разбојници који су били прибијени на стуб поред њега.+ 45  Око шестог* сата спустила се тама на целу земљу и потрајала је све до деветог* сата.+ 46  А око деветог сата Исус је повикао на сав глас: „Ели, Ели, лама савахтани?“, то јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“+ 47  Кад су то чули, неки од оних који су тамо стајали рекли су: „Овај човек зове Илију.“+ 48  Један од њих је одмах отрчао, узео сунђер и натопио га киселим вином, ставио га на трску и дао му да пије.+ 49  Али остали су рекли: „Пусти га! Да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе.“ 50  А Исус је опет гласно завапио и издахнуо*.+ 51  Завеса светилишта+ расцепила се надвоје,+ од врха до дна,+ и земља се затресла, а стене су се распукле. 52  И отворили су се гробови па су из њих испала* многа тела светих који су помрли 53  и многи су их видели. (Људи који су дошли с гробља након Исусовог ускрсења ушли су у свети град.) 54  Кад су стотник и они који су с њим чували Исуса видели земљотрес и оно што се догађало, веома су се уплашили и рекли: „Ово је заиста био Божји Син.“+ 55  Тамо су биле и многе жене које су то издалека посматрале. Оне су из Галилеје пратиле Исуса и помагале му.+ 56  Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.+ 57  Касно после подне дошао је један богат човек из Ариматеје, који се звао Јосиф, и који је и сам био Исусов ученик.+ 58  Он је отишао код Пилата и затражио Исусово тело.+ Тада је Пилат заповедио да му га предају.+ 59  Јосиф је узео тело, умотао га у чисто, фино платно+ 60  и положио га у свој нови гроб,+ који је исклесао у стени. Затим је наваљао велики камен на улаз у гроб и отишао. 61  А Марија Магдалена и друга Марија остале су тамо, седећи пред гробом.+ 62  Сутрадан, а то је био дан након дана припреме*,+ свештенички поглавари и фарисеји дошли су код Пилата. 63  Рекли су му: „Господине, сетили смо се да је тај варалица још док је био жив рекао: ’После три дана ускрснућу.‘+ 64  Зато заповеди да се гроб чува до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли његово тело+ па рекли народу: ’Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.“ 65  А Пилат им је рекао: „Ево вам стража. Идите и чувајте га како знате.“ 66  Они су отишли, запечатили камен на гробу и поставили стражу код њега.

Фусноте

Дословно: „недужну крв“.
Дословно: „јер су цена за крв“.
Цитат се у ствари темељи на За 11:12, 13. Међутим, у Матејево време Јеремијина књига је била прва у редоследу пророчких књига, па се назив „Јеремија“ по свему судећи користио за пророчке књиге у целини (међу које спада и Захарија).
Видети Додатак А5.
Или: „Прибиј га на стуб!“
Дословно: „Нека његова крв“.
Или: „скерлетним“.
Или: „круну“.
Видети Речник појмова, „Мученички стуб“.
Дословно: „жучи“.
То јест око 12 сати.
То јест око 15 сати.
Дословно: „испустио дух“.
Дословно: „била подигнута“.