Псалми 141:1-10
Давидова песма.
141 Јехова, тебе призивам.+
Похитај ми у помоћ!+
Саслушај ме кад ти завапим!+
2 Нека моја молитва буде као ка̂д+ који се приноси пред тобом,+моје подигнуте руке као вечерњи принос од жита.+
3 Постави, Јехова, стражу на моја уста,чувара на врата мојих усана.+
4 Не дај мом срцу да се приклони икаквом злу,+па да чиним недела заједно са злима.
Не желим да будем на њиховим гозбама.
5 Ако ме праведник удари, то је знак верне љубави,+његов укор је попут уља изливеног на моју главу,+које нећу одбити.+
Молићу се за њега и кад буде у невољи.
6 Судије народа су бачене с литице,али народ ће слушати моје речи, јер су пријатне.
7 Као што након орања грумење земље остаје расуто по њиви,тако су и наше кости расуте пред гробом*.
8 Али моје очи су упрте у тебе, Свевишњи Господе Јехова.+
Ти си моје уточиште.
Немој ми одузети живот.*
9 Сачувај ме од замке коју су ми зли поставили,сачувај ме од њихових клопки.
10 Зли ће сви до једног пасти у мреже које су сами поставили,+а ја ћу све то избећи.
Фусноте
^ Или: „шеолом“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
^ Или: „Не дај да ми душа оде у смрт“.
