Реците нам нешто о себи.

Родио сам се 1959. у граду Фуџоу, у кинеској провинцији Ђијангси. Кад сам имао осам година, у Кини је била у зачетку Велика пролетерска културна револуција. Пошто је мој отац био грађевински инжењер, добио је наређење да ради на изградњи железнице у далеком, пустом крају Кине. Дуго је смео да долази кући само једном годишње. Живели смо у школи у којој је мајка радила као учитељица. Године 1970, морали смо да се преселимо у сиромашно село Љуфанг, у области Линчуан, где је владала несташица хране.

Како се у вашој породици гледало на религију?

Мог оца нису занимале ни религија ни политика, а мајка ми је била будисткиња. У школи смо учили да је живот настао еволуцијом и нисам то доводио у питање.

Како сте се заинтересовали за математику?

Свидело ми се то што се математика у потрази за тачним резултатима води логичким размишљањем. Кренуо сам на факултет 1976, убрзо након смрти Мао Цедунга, који је покренуо споменуту револуцију. За главни предмет на студијама сам изабрао математику. Након што сам магистрирао, почео сам да се бавим математичким истраживањима у циљу конструисања нуклеарних реактора. То ми је био први посао.

Шта сте у почетку мислили о Библији?

Дошао сам у Сједињене Државе 1987. да бих започео докторске студије на једном тексашком универзитету (Texas A&M University). Знао сам да у Америци многи људи верују у Бога и читају Библију. Чуо сам и да се у Библији може наћи много практичних савета, па сам пожелео да видим шта стоји у њој.

 Кад сам почео да је читам, уверио сам се да је тако, али сам касније одустао јер сам наишао на неке делове које нисам разумео.

Шта вас је навело да опет почнете да је читате?

Једна Јеховина сведокиња је 1990. дошла на моја врата и показала ми да Библија говори о бољој будућности која предстоји човечанству. Договорили смо се да ме један брачни пар посети и помогне ми да упознам Библију. Почео сам да проучавам с њима. Моја супруга, Липинг, раније је предавала физику у средњој школи у Кини и била је атеиста, као и ја. Међутим, касније ми се придружила у проучавању. Сазнали смо шта Библија каже о настанку живота. Идеја да постоји Створитељ била је за мене нешто сасвим ново, па сам одлучио да то испитам.

Како сте то урадили?

У математици смо се бавили израчунавањем вероватноће догађаја, па сам те принципе применио на питање о настанку живота. Да би живот настао спонтано, протеини би већ морали постојати. Покушао сам да израчунам која је вероватноћа да су протеини настали сами од себе. Молекули протеина спадају међу најсложеније молекуле за које се зна. Само једна ћелија може садржати на хиљаде врста протеина, који притом и веома складно функционишу. Као и многи други људи, дошао сам до закључка да је вероватноћа да су протеини настали случајно толико мала да је равна нули! У текстовима о теорији еволуције нисам прочитао ниједно задовољавајуће објашњење о томе како су се развили ти крајње комплексни молекули, а камоли још комплекснија жива бића, која се састоје од њих. Било ми је јасно да мора постојати Створитељ.

Шта вас је уверило да је Библија књига од Бога?

Проучавајући Библију с Јеховиним сведоцима, сазнао сам да су се многа библијска пророчанства до детаља испунила. Такође сам из личног искуства видео колико су библијски савети корисни у свакодневном животу. Питао сам се како су писци Библије, који су живели пре више хиљада година, могли написати мудре савете који су и дан-данас примењиви. Био сам све уверенији да је Библија Божја Реч.

Да ли у још нечему налазите доказе да Бог постоји?

Кад год размишљам о ономе што се налази у природи, долазим до закључка да то није могло настати случајно. Тренутно се бавим софтверским инжењерингом. Задивљује ме то колико је наш мозак супериорнији у односу на било који компјутерски програм. Узмимо за пример способност мозга да разуме говор. Већина људи лако разуме шта неко говори и поред сметњи као што су незавршене реченице, смех, кашаљ, замуцкивање, другачији нагласак, одјек, бука или телефонске сметње. Можда изгледа да то није ништа посебно, али софтверски инжењери се не би сложили с тим. И најбољи програм за препознавање говора не може ни издалека да се пореди с људским мозгом.

За разлику од компјутера, мозак по гласу може да препозна ко говори, одакле је, па чак и како се осећа. Софтверски инжењери проучавају принципе по којима мозак ради, с циљем да унапреде програме за препознавање говора. Они заправо покушавају да побољшају своје изуме изучавајући Божје.