• Ваш син се понаша као да је главни, а тек му је десет година!

• Мисли да сви треба да титрају око њега.

Питате се: „У шта се претворило ово моје дете? Хоћу ја да он има самопоуздања, али не и да мисли да се све врти око њега!“

Да ли је могуће поучити децу да нису центар света, а притом им не нарушити самопоуздање?

Протеклих деценија владао је један тренд у одгајању деце. Мислило се да им треба у свему угађати, обасипати их похвалама и када то не завреде и врло ретко их кажњавати. Сматрало се да ће једино тако деца постати сигурна у себе. Али каквом се показала та метода васпитања? У књизи Generation Me стоји: „Такав одгој је уместо стабилне и срећне деце створио мале нарцисе.“

Многима који су у детињству били обасипани похвалама, касније у животу било је теже да поднесу разочарања, критике и личне неуспехе. Пошто су од детињства усредсређени само на своје жеље, тешко им је да изграде чврсте везе. Зато су многи од њих анксиозни и депресивни.

Осећање личне вредности се у деци не ствара кад их дижете у небеса већ кад она нешто заиста постигну. А да би у нечему успела, није довољно само да верују у себе, већ морају да заврну рукаве и мало се помуче (Пословице 22:29). Такође треба да науче да мисле на друге и цене их (1. Коринћанима 10:24). Тешко да ће дете бити спремно на било шта од тога ако има превисоко мишљење о себи — оно мора бити понизно.

Похвалите дете када то заслужи. Ако ваша ћерка добро уради контролни, похвалите је. Ако пак добије лошу оцену, немојте свалити кривицу на наставника. То јој неће помоћи  да буде понизна. Много је боље пустити је да научи нешто из тога и поправи се. Похвалу оставите за други пут, када стварно уради нешто добро.

Не устручавајте се да га исправите. То не значи да треба да га грдите за сваку ситницу (Колошанима 3:21). Али нешто што стварно није у реду не треба толерисати, било да су у питању лоше понашање или погрешни ставови. У супротном би то могло постати део његовог карактера.

Шта ако, на пример, приметите да ваш син воли да се прави важан? Ако му не бисте ништа рекли, не би схватио да је то лоше и тиме би само одбијао друге од себе. Зато му објасните да, ако тако настави, други неће имати добро мишљење о њему и да га то само може довести у непријатну ситуацију (Пословице 27:2). Укажите му и на то да човек који је свестан своје вредности нема потребу да се хвали. Важно је да све ове савете дајете с благошћу и љубављу. Тако ћете поучити дете да буде понизно, а притом нећете нарушити његово самопоштовање. (Библијска мисао: Матеј 23:12.)

Припремите своје дете за живот. Уколико му испуњавате сваку жељу, мислиће да ће се сви тако опходити према њему, што није реално. Зато, када затражи нешто што не можете да му приуштите, објасните му зашто свако мора живети у оквиру својих могућности. Ако немате пара да га пошаљете на екскурзију или одете на летовање, реците му да у животу нико нема све што пожели и објасните му шта вама помаже да останете задовољни и када немате нешто што желите. Немојте држати дете под стакленим звоном јер му тако нећете помоћи да буде спремно за проблеме које живот носи са собом. (Библијска мисао: Пословице 29:21.)

Учите га да мисли на друге. Покажите детету да је тачна изрека да „више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35). Како то можете урадити? Седите и поразговарајте коме бисте могли помоћи. На пример, коме треба донети нешто из продавнице, поправити му нешто у кући или га негде одвести? Поведите дете са собом док будете обављали неке од тих ствари. Тако ће оно видети какву радост вама причињава помагање другима. Својим личним примером ћете најефикасније поучити дете да не буде концентрисано само на себе. (Библијска мисао: Лука 6:38.)