У СЕДМОМ веку пре н. е., Асирија је била највеће светско царство, које се, према веб-сајту Британског музеја, „протезало од Кипра на западу до Ирана на истоку и једно време је обухватало чак и Египат“. Њена престоница Нинива била је највећи град тадашњег света. Могла је да се похвали импресивним споменицима, прелепим вртовима, луксузним палатама и великим библиотекама. Натписи на зидовима древне Ниниве показују да је краљ Асурбанипал, попут других асирских краљева, називао себе „краљем света“. У то време, Асирија и Нинива су деловале неосвојиво.

Међутим, када је Асирија била на врхунцу моћи, пророк Софонија је рекао да ће Јехова уништити Асирију и да ће Ниниву „претворити у пустош, суву попут пустиње“. А пророк Наум је рекао: „Грабите сребро, грабите злато! [...] Град је празан, пуст, опустошен! [...] Свако ко те види побећи ће од тебе и рећи ће: ’Нинива је опустошена!‘“ (Соф. 2:13; Наум 2:9, 10; 3:7). Када су чули ова пророчанства, људи су се можда питали: „Да ли је то уопште могуће? Зар би ико могао да освоји моћну Асирију?“ Мора да им је тако нешто деловало невероватно.

Па ипак, догодило се оно што је било незамисливо. Крајем седмог века пре н. е., Асирију су освојили Вавилонци и Међани. На крају је Нинива напуштена и полако је пала у заборав. У једној публикацији коју је издао њујоршки Музеј уметности Метрополитен пише: „До средњег века, рушевине Ниниве су затрпане и тамо више нико није живео, тако да је траг о њеном постојању остао само у Библији.“ Према онлајн архиви Библијског археолошког друштва, „до почетка 19. века више нико није био сигуран да ли је славна престонице Асирије уопште постојала“. А онда је 1845. археолог Остен Хенри Лејард почео са ископавањима на подручју Ниниве. Остаци грађевина који су пронађени сведоче о некадашњој слави тог града.

Пророчанства о Ниниви испунила су се до најситнијих детаља, што јача нашу веру да ће се испунити и оно што Библија каже о паду данашњих политичких сила (Дан. 2:44; Откр. 19:15, 19-21).