У ЈЕДНОМ малом граду у држави Гуџарат у Индији, крајем 1950-их, један човек се крстио као Јеховин сведок. Међутим, његова жена и шесторо деце су били ревни католици и противили су се његовој одлуци да промени религију.

Једног дана, тај човек је замолио свог сина Џона да однесе писмо једном брату из скупштине. Али Џон се тог јутра посекао док је отварао једно метално буре и имао је на кажипрсту велику рану. Па ипак, желео је да послуша оца и само је умотао прст у неку крпу и кренуо до тог брата.

Када је стигао, код куће је била жена тог брата која је такође била Јеховин сведок. Док је узимала писмо, видела је да се Џон посекао и желела је да му помогне. Узела је кутију за прву помоћ, очистила му рану антисептиком и ставила му завој. Затим га је послужила шољом топлог чаја и опуштено с њим разговарала о Библији.

Када је Џон видео колико је она љубазна, почео је да мења став према Сведоцима. Зато јој је поставио два питања у вези с веровањима око којих се није слагао са својим оцем — да ли је Исус Бог и да ли хришћани треба да се моле Марији? Пошто је учила његов матерњи језик гуџарати, дала му је одговоре из Библије на том језику и поклонила му брошурицу „Ова добра вест о Краљевству“.

Када је Џон касније прочитао ову брошурицу, био је уверен да је пронашао истину. Затим је отишао до свештеника у својој цркви и поставио му она иста питања. Свештеник се толико изнервирао да га је гађао Библијом и викао: „Сатана те је узео под своје! Покажи ми где у Библији пише да Исус није Бог. Покажи ми где пише да не треба обожавати Марију. Покажи ми!“ Џон није могао да верује како се свештеник понео према њему и зато му је рекао: „Никада више нећу крочити у цркву.“ Тако је и било.

Почео је да проучава Библију са Сведоцима, да живи у складу с Библијом и да служи Јехови. С временом су му се у томе придружили још неки чланови његове породице. Данас, након 60 година, Џон и даље има ожиљак на кажипрсту десне руке, који га подсећа на то како је због љубазности једне особе цео живот посветио служењу Јехови (2. Кор. 6:4, 6).