Прадрвосеча још увек ради

ЉУДИ су изумели многе алатке за сечење шуме, укључујући и секире, клинове за цепање, длето и тестере. Ту су такође и трактори опремљени стегама с ножевима које могу да секу масивна стабла. Али најстарије алатке за сечење дрвећа није направио човек. Те алатке су добри оштри зуби — зуби дабра, прадрвосече.

Одрастао дабар може бити дуг око 1,3 метра, а тежак и до 27 килограма. Зато што му горњи и доњи секутићи непрестано расту, дабар мора стално да их троши. Један слој чврсте глеђи облаже површину његових секутића дајући им оштру косу ивицу. Пошто су савијена према унутрашњости и ојачана веома снажним мишићима вилице, ова природна длета с лакоћом секу и најтврђе дрво.

Топао капут и реп за много штошта

Људи који живе у хладним поднебљима цене вредност топлог, непромочивог капута. Али дабар никада не мора да купује такву одећу, јер је обдарен огртачем од дебелог крзна. Крзно дабра има два слоја, а боја варира од жутосмеђе до тамнобраон. Основа длаке, густи доњи слој, састоји се од веома танких влакана оивичених сићушним кукицама које су чврсто спојене и тако штите дабра од воде и хладноће. Дужа и дебља влакна горњег слоја крзна штите доњи слој и помажу дабру да стресе воду са себе. Кад томе додамо и блистави сјај и мекоћу попут плиша, није ни чудо што многи људи цене одећу израђену од дабровог крзна! Некада је даброво крзно чак служило као средство плаћања у Канади!

Сви даброви у основи репа имају два пара необичних жлезда. Један пар излучује посебну врсту уља, а други излучује кастореум, ароматичан секрет с јаким, али нешкодљивим мирисом. Дабру ове течности служе у више сврха, између осталог и да би му крзно било непромочиво и да би привукао друге даброве. Кастореум је такође од користи и људима, јер га произвођачи парфема употребљавају за неке мирисе.

Дабров реп је јединствен. У облику је весла, дуг је око 30 центиметара и има много функција. Примера ради, у води служи као  кормило за навигацију. На копну, дабар помоћу њега одржава стабилност док глође дрвеће. Кад прети опасност, дабар пљуска репом по води упозоравајући све даброве до којих допире звук да беже на неко сигурно место. Само да разјаснимо једну заблуду, дабар не користи реп као зидарску мистрију да би стављао блато на своје бране.

Храна и вода

Шта дабар једе? Мекана унутрашња кора дрвета и пупољци топола и врба заузимају прво место на јеловнику. Тако дабар док обара дрво за један грађевински пројекат такође може да ужива у добром оброку. Понекад док је један дабар заузет сечењем стабла, други ће се пришуњати и с друге стране, где га овај не види, украсти мало укусне коре.

Током зиме дабар користи јединствени систем складиштења хране. Прво ће ископати дубоку рупу под водом — та мајсторија није тако тешка с обзиром да дабар може да гњури без прекида и до15 минута. Затим на површини воде изнад рупе гомила гране јасике, врбе и другог дрвећа. Како слаже све више дрвећа, гомила на крају дође до дна рупе. Када касније лед обложи језерце  и снег успори активност напољу, ова насеобина има добро ускладиштен подводни „шпајз“.

Малом броју копнених животиња је тако удобно у води као што је то дабру. Поред густог крзна које због уља не пропушта воду, дабар такође има један поткожни слој сала који му пружа изолацију и у најхладнијој води. Даброви се чак и паре под водом! С обзиром да вода игра тако значајну улогу у њиховом животу, никада их нећете наћи да живе далеко од језера и речица.

Даброви и људи

Даброви су питоми и радо се спријатеље с људима који се лепо опходе према њима. Ове животиње се саме редовно тимаре и чисте. У древна времена, староседеоци Америке су често око својих логора држали даброве као љубимце. Па ипак, двапут размислите пре него што пустите дабра у своју кућу. Проблем је у томе што они никад не престају да граде. „Када их држите у кући“, пише инжењер екологије Алис Аутвотер, „они ће сећи ногаре столова и столица и саградити мале бране између комада намештаја.“ Дрвеће и ограду око дворишта може задесити иста судбина.

Али појављују се далеко озбиљнији проблеми између даброва и људи. На пример, неки земљопоседници се жале да бране подижу ниво речица чиме се наноси штета имањима. Међутим, научници и други људи противе се таквим жалбама истичући користи од активности даброва. Примера ради, када даброви затворе воду, она се задржава и прочишћава, и обезбеђују се услови за подржавање живота многих других врста. Неки чак кажу да даброва језерца умањују последице суше.

Природњаци процењују да око 10 000 000 даброва сада живи у континенталном делу Сједињених Држава. Међутим, неки процењују да је у том истом подручју пре 500 година живело више од 200 000 000 њих. Замислите само: можда је десетине милиона „дрвосеча“ радило у шумама Северне Америке пре него што су стигли први Европљани. Па ипак, уместо да су нашли пусту земљу без дрвећа, ови први досељеници угледали су огромне, бујне шуме. Очигледно је да даброви играју важну улогу у екологији наше планете. Зато будимо захвални што овај прадрвосеча још увек ради!

[Оквир⁄Слика на странама 22, 23]

„Вредан као дабар“

Особа која је сковала ову фразу вероватно је посматрала даброве како праве брану на некој речици или како граде свој дом. Заиста, ове животиње изгледају неуморне док секу дрвеће и вуку комаде до места за градњу. Каткада чак копају канале да би грађевински материјал пловио до погодне локације.

Како даброви граде своје бране? Прво, да би учврстили грађевину, забадају гране у дно речице. Ако је речица широка, даброви своје насипе закривљују узводно како би их ојачали да се одупиру струји. Користећи још грађе, они попуњавају простор све до погодне висине и затим попуне рупе блатом и камењем. Да би учврстили брану, даброви ће је подупрети с низводне стране забадајући укосо гране у корито речице. Ова марљива створења чак редовно врше поправке на својој грађевини!

Убрзо се узводно формира мирно језерце. Ту даброви изграђују сигурне насеобине — прво једну једноставну јазбину на обали док је у току изградња бране, а после уз обалу једну куполасту колибицу од блата и гранчица. Да би се заштитили од грабљиваца, даброви користе подводне пролазе. Унутра, на сигурном, они се одмарају и подижу своје младе.

Даброви су заиста марљиви. Научници из Вајоминга (САД), пустили су десет даброва — пет мужјака и пет женки — на подручје где већ дуже времена није виђен ниједан дабар. Годину дана касније, истраживачи су се вратили и открили да су они основали пет посебних насеобина и подигли 55 брана.

[Слике на 24. страни]

Дабар у свом послу; даброва колиба и брана; младунче дабра