Поглед у свет

Британци и доколица

У 1999. години, просечни Британац је први пут више потрошио на опрему и услуге које користи у доколици него на „храну, кућу или на било шта друго што улази у седмични породични буџет“, извештавају лондонске новине Times. Године 1968. само 9 посто укупних породичних издатака одлазило је на доколицу, у поређењу с данашњих 17 посто. Саветодавац потрошача Мартин Хејвард каже: „Пошто смо сви сада доста богатији него пре рецимо 30 година, много тога што се куповало ради доколице и што се раније сматрало луксузом, данас већина људи сматра основном потребом. Већина људи сада годишњи одмор сматра ’потребом‘ а не ’жељом‘. Неки чак мисле да је одлазак на одмор три пута годишње основна потреба.“ Домаћинства сада потроше на видео и аудио опрему, телевизоре и компјутере четири пута више него што су трошили 1968. Заправо, свако десето домаћинство је прикључено на Интернет, а свако треће има компјутер.

Дремање које окрепљује

Навика да се поуздамо у то да ћемо уз кофеин прегурати поподневну поспаност може бити контрапродуктивна, каже The New York Times. „После конзумирања кофеина јавиће се осећај умртвљености“, каже стручњак на подручју сна с универзитета Корнел, Џејмс Мас. „Недовољно спавања не може се надокнадити вештачким стимулансима.“ Уместо кафе-паузе Мас препоручује да се мало дремне, што, како он каже, „много више појачава способност поклањања пажње детаљима и доношења веома важних одлука“. Кратко подневно дремање, мање од 30 минута, може човеку повратити енергију, а да му не буде тешко да се разбуди, нити да му поремети добар ноћни сан, запажа Times. „Не би требало да се с неодобравањем гледа на кратко дремање“, каже Мас. „Оно треба да буде у истом рангу као и свакодневно вежбање.“

Памук расте на овци?

Према једној недавној анкети коју је извршило Европско веће младих пољопривредника, „50 посто деце у ЕУ [Европској унији] не зна како се добија шећер, три четвртине... не зна одакле потиче памук, а од њих, преко четвртина мисли да памук расте на овци.“ Уз то, 25 посто малишана између 9 и 10 година у Британији и Холандији мисле да наранџе и маслине успевају у њиховој земљи. Деца се не сусрећу с пољопривредним производима на фарми, већ углавном у супермаркету, а о пољопривреди уче већином у школи. То је можда један од разлога због чега данас пољопривреда као занимање не привлачи много европске деце. „У просеку“, наводи то веће, „само 10 посто деце у ЕУ би ’много волело‘ да у будућности постану пољопривредници.“

Пријатељство на удару

Дужи радни дан, више пословних путовања и разонода уз електронику која нам „омогућује да будемо у вези готово са свим и свачим осим с другим људима“ узимају данак у личним пријатељствима, извештава The Wall Street Journal. „Провођење времена с пријатељима не сматра се вредним, напротив, то је необавезно задовољство које краде драгоцено време од већ и тако крцатог распореда“, бележи овај часопис. Али они који занемарују пријатељства могу установити да када их задеси породична трагедија „нема никог уз њих“, каже социолог Џен Јегар. С друге стране, изгледа да истраживања откривају да они који имају добре пријатеље подносе мање стреса, мање су болесни и чак могу да живе дуже. „Кључ је“, запажа Journal, „у томе да се схвати да се за одржавање пријатељстава захтева посебан труд, баш као и за уравнотеживање посла и породице.“

Предебела деца

„Гојазност је један од најозбиљнијих здравствених проблема с којим се суочава омладина у Азији“, упозорава др Чуанг Лечи, председник удружења дијететичара из Тајпеја (Тајван). Све је више предебеле деце у многим деловима Азије, нарочито дечака у урбаним подручјима, извештава Asiaweek. Једна недавна студија у Пекингу открила је да је више од 20 посто основаца и средњошколаца предебело. Изгледа да азијска омладина проводи све више и више времена гледајући ТВ и играјући  видео-игре, наводи се у том извештају. Шта учинити? Како каже Asiaweek, решење није толико у томе да се ограничи количина хране коју деца једу, већ је пре у томе да се редовно вежбање комбинује са здравом исхраном — исхраном која даје предност воћу и поврћу уместо масним грицкалицама. Др Чуанг надаље запажа да је кључ за успех у томе да се физичке активности учине забавнима. Али уколико не промене навике, каже овај извештај, предебела деца могу имати висок крвни притисак, проблеме с јетром, дијабетесом и психичке проблеме.

Филмови насупрот цркви

„Филмови као што су Терминатор 2, Титаник и Ратови звезда пружају тинејџерима дубља религиозна искуства него традиционалне цркве“, извештава лондонски лист The Independent. Др Лин Кларк из центра за испитивање мас-медија са универзитета Колорадо, питала је 200 младих који филм је најсличнији њиховим религиозним уверењима. Многи су навели филм Терминатор 2, који приказује борбу између добра и зла; главни лик путује назад кроз време да би спасао дете које је будући избавитељ. Говорећи на конференцији у Единбургу (Шкотска), др Кларк је закључила: „Млади гледају на Дарта Вејдера и на Досије икс, као на изворе који ће им помоћи да разреше питања о животу. Досије икс је привлачан јер разматра комплетну замисао о једној непознатој сили која управља свемиром. Он покреће један проблем, а то је да постоје ствари које наука не може објаснити. То је религиозни проблем, али њиме се религија не бави баш добро.“

Пушење скраћује живот

„Свака цигарета коју човек попуши скраћује му живот за 11 минута“, извештава University of California Berkeley Wellness Letter. Тако, ако попуши бокс цигарета то ће му скратити живот за дан и по, а ако пуши паклицу дневно, сваке године ће му живот бити краћи за скоро два месеца, каже се према истраживањима с Бристолског универзитета (Енглеска). Научници су дошли до таквих процена упоређујући просечни животни век људи који пуше и оних који не пуше. Истраживачи коментаришу: „То показује, на начин који сви могу да разумеју, колико је висока цена пушења.“

Слонови „уметници“

У Отапаламу (Индија) мали слонови се обучавају да сликају тако што сурлом чврсто држе четкицу. Поборници очувања природних богатстава започели су Пројекат за уметност и заштиту азијских слонова да би сакупили новац за заштиту слонова тако што продају слике које су урадили сами слонови, извештава The Indian Express. Један шестогодишњи слон по имену Ганесан изгледа посебно ужива у својим „уметничким“ покушајима. Када је расположен да слика он маше ушима и прихвата четкицу од свог тренера. Када Ганесан слика не воли да га узнемиравају чак ни птице ни веверице својом присутношћу. Када направи неколико разнобојних потеза, он застане и изгледа као да анализира своје дело. Међутим, не реагују сви слонови исто на покушаје да их преобрате у животиње „уметнике“. Неки негодују тако што ломе сликарске четкице.

Програмирање порођаја

„Деца се уче да буду рођена онда када то болница жели“, каже италијански лист Corriere della Sera. На једној конференцији о порођају одржаној недавно у Фиренци (Италија), швајцарски гинеколог Фред Пакод је запазио: „Од 19. века у западном делу света број порођаја суботом и недељом смањио се за 95 посто. Али то није све: Можемо рећи да се већина порођаја догодила током сати када је то било подесно за колектив, то јест, у сменама када је већина доктора и сестара на послу.“ Порођаји су или изазвани лековима или извршени на царски рез. „Суочавамо се с тиме да се порођаји подешавају лековима и хирургијом“, каже гинеколог Анђело Скудери из Фиренце. „Запажамо рапидан пораст броја царских резова који се сада врше приликом више од 20 посто [порођаја].“ Међутим, професор Карло Романини, председник Италијанског друштва за гинекологију и акушерство, тврди да „’програмирани‘ порођаји нису само ствар погодности“ већ су заштита од непредвиђених компликација за мајке и њихову новорођенчад. „Много је боље да се [један порођај] одвија онда када је болница пуна особља и када може да обезбеди најбољу могућу негу“, рекао је он.