Шта се то догодило са „сталним запослењем“?

ГРЕЈАМ a је 37 година радио за једну велику аустралијску компанију. У својим касним 50-им, изненада је добио саопштење да за неколико седмица његове услуге више неће бити потребне. Можемо разумети његову збуњеност из које се видело запрепашћење и дубока забринутост за своје будуће добро. ’Шта се то догодило с мојим „сталним запослењем“ за које сам мислио да је сигурно све до пензије?‘ питао се Грејам.

Наравно, губитак посла није нешто неуобичајено нити ново. Међутим, губитак посла као све учесталија појава и то на глобалном нивоу јесте нешто ново за садашњу генерацију запослених. Несумњиво, постоји много разлога за губитак посла, али изгледа да је главни разлог смањивање радне снаге. Шта то значи и како долази до тога?

Другачије радно место

Данашње економије све више и више постају глобалне. То је било посебно видљиво у Сједињеним Државама крајем 1970-их када су предузећа запазила да све више потрошача купује кола, електронске уређаје и друге ствари произведене у иностранству.

У настојању да постану конкурентна и да смање трошкове производње, америчка предузећа почињу да смањују број радника и да побољшавају методе и опрему. Процес је описан као „смањивање радне снаге у једној организацији, обично комбинацијом отпуштања с посла, подстицања на превремено пензионисање, премештаја и природног осипања“.

Неколико година су овим процесом углавном били захваћени физички радници. Али крајем 1980-их и почетком 1990-их, он је почео да обухвата и све већи број канцеларијских радника, нарочито средње руководиоце. Овај тренд је убрзо захватио све индустријализоване земље. Како се финансијски притисак наставио, управници и други послодавци су тражили начин да смање трошкове путем даљњег смањивања радне снаге.

За многе раднике више не постоји сигуран посао. Представник једног синдиката каже: „Људи који су 10, 15, 20 година верно радили на крају су доживели да њихов уговор на неодређено време буде поцепан, а они избачени.“ У својој књизи Healing the Downsized Organization, Делорез Амброз објашњава да је 1956. био скован израз „организован човек“ да би се описао типичан запослени човек. Она још каже: „Било да је радио као обичан радник или као руководилац, он је своје економско благостање, друштвени живот и верност предао организацији у замену за сигурност — то јест стално запослење. Очигледно је овај пакт пропао у савременим корпорацијама.“

Милиони људи широм света губе свој посао услед смањивања радне снаге, и ниједна група запослених није изузета. Само у Сједињеним Државама цифре су огромне, и милиони људи губе стални посао. Слично се дешава и у многим другим земљама. Али ова безлична статистика не казује ништа о људској беди која се крије иза тога.

Негативне последице

Грејам поменут на почетку овог чланка рекао је: „Доживљавате неке стварне  психичке озледе.“ Отказ који је добио упоредио је са „неком болешћу или с модрицом од физичког окршаја“.

Када верност није награђена, људи осећају да су изневерени јер се не цене жртве које су поднели у корист предузећа. Губи се поверење, посебно када многи главни извршиоци примају огромне суме за смањивање радне снаге у компанији. Уз то, због изненадног губитка редовних прихода незапослена особа више не може да отплаћује хипотеку и остале дугове, да плаћа здравствено осигурање члановима породице и школарину и да одржи свој начин живота, хобије и личне поседе. То доводи до очаја и осећаја безвредности.

Пошто сталан, смисаон посао увелико доприноси осећају личне вредности, замислите колико су разорне последице незапослености по оне који су онеспособљени, без квалификација или у поодмаклим годинама. Једна анкета у Аустралији је открила да су по питању отказа најчешће мете људи између 45 и 59 година. Међутим, утврђено је да се ова старосна група најтеже прилагођава промени.

Да ли су доступне неке друге могућности? Запослење са скраћеним радним временом или посао за нижу плату свакако је бољи од незапослености. Међутим, последица тога може бити нижи животни стандард. Установљено је да само око трећина отпуштених радника на крају добије посао који је исто плаћен као и претходни. То повећава стрес у породичном животу.

Чак ни тренутно запослење можда не доприноси унутрашњем миру. То је зато што могућност губитка посла у будућности има суптилно, али ипак разорно дејство. У књизи Parting Company се каже: „Очекивање отказа на послу је попут бирања најбољег начина да те удари камион. Ретко кад можете да испробате чак и најдовитљивије идеје, јер обично не видите камион — то јест отказ — док вас не сруши.“

Како незапосленост утиче на младе? Након анкете коју је спровело једно одељење за образовање и науку, запажено је следеће: „Једна од главних спољашњих потврда да је достигнуто зрело доба јесте добијање сталног запослења, што означава почетак ’правог‘ зрелог живота, у свету одраслих и на нивоу одраслих, уз шта следи и финансијска независност.“ Зато, ако се сматра да је запослење знак почетка правог зрелог живота, незапосленост може бити убитачна за младе.

Преживети незапосленост

Излажење на крај с незапосленошћу може се упоредити с ходањем по минском пољу. У књизи Parting Company каже се да су бес, стид, страх, жалост и самосажаљење емоције које се најчешће проживљавају. Тешко је борити се с тим. Аутор ове  књиге запажа: „Добили сте тежак задатак — да одредите своју будућност. Нисте тражили то, вероватно не знате како да поступите и одједном мислите као да сте потпуно сами.“ Један од најтежих проблема незапосленог лица јесте како да својој породици објасни изненадни отказ.

Међутим, постоје неки практични начини да се бори с последицама смањивања радне снаге. Први корак је да одмах ускладите свој начин живота с тим, планирајући и живећи једноставнијим животом него до тада.

Ево неких предлога који вам могу помоћи да се снађете у тој ситуацији, иако то неће решити све проблеме. Прво, схватите да је неочекиван губитак посла реалност у овом времену. Стога, без обзира на ваше године и искуство, рачунајте да се тако нешто може десити и у вашем животу.

Друго, будите пажљиви што се тиче улажења у било какве велике дугове за поједине ствари које нису преко потребне за издржавање и одевање. Живите у оквиру својих средстава и немојте претпостављати да можете покрити дугове приходом од очекиваног унапређења или од редовног повећања плате. Порука данашње економије је да нема дугорочне будућности на коју се можете ослонити.

Треће, тражите начине да поједноставите живот и да смањите постојеће финансијске обавезе. То подразумева да се ослободите дугова за ствари које вам нису неопходне за један разумно једноставан, здрав начин живота.

Четврто, поново размотрите ваше животне циљеве, духовне и световне, и усагласите их с новонасталим приликама. Затим можете одмерити све одлуке према вашим циљевима, и проценити како ће то утицати на ваш живот.

На крају, не гледајте с чежњом на мање штедљив начин живота других у вашем друштву да не бисте пожелели ствари које они имају и били намамљени да живите као и они.

Ово су само неки предлози који вама и вашој породици могу помоћи да не упаднете у замку ослањања на несигурно богатство у веома несигурном свету, и да будете поштеђени многих брига које доноси савремени начин живота.

Бивши инвестициони банкар Феликс Рохатин цитиран је како каже: „Постоји нешто што је у основи неправедно у нашем друштву, а то је да незапосленост једног човека ствара богатство другом човеку.“ Тако је у основи неправедан и овај систем који ће ускоро бити замењен једним светом у коме ће израз „стално запослење“ попримити значење које превазилази наше садашње замисли (Исаија 65:17-24; 2. Петрова 3:13).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 14. страни]

’Постоји нешто што је у основи неправедно, а то је да незапосленост једног човека ствара богатство другом човеку‘

[Слика на 15. страни]

Тражите начине да поједноставите свој живот