ДА ЛИ бисте волели да видите свет без рата? Многи сматрају да сигурно постоји неко дипломатско решење за грађанске и међународне сукобе. Они мисле да би ратови могли престати уколико би светске вође једноставно заједно радиле на томе. Међутим, можда сте и ви, као и многи други људи, разочарани учинком дипломатије. Дипломате већ вековима усвајају споразуме, састављају резолуције и одржавају самите, али мало је проблема трајно решено.

Библија пуно тога говори о дипломатији и постизању мира. Она даје одговоре на питања као што су: Који чиниоци онемогућавају да се путем дипломатије постигне мир? Да ли хришћани треба да се укључују у дипломатске преговоре? Како ће коначно бити успостављен прави мир?

Неколико библијских извештаја показује како се може постићи мир када особе међусобно разговарају. Примера ради, Авигеја  је на вешт начин убедила Давида и његове војнике да се не освећују њеном домаћинству (1. Самуилова 25:18-35). Исус је испричао поређење о краљу који није имао ниједно друго разумно решење осим да пошаље изасланике и моли за мир (Лука 14:31, 32). Дакле, Библија потврђује да се сукоби могу решити неким видом дипломатије. Зашто онда мировни преговори често немају баш много успеха?

Библија је тачно предсказала да ће наше време бити пуно проблема. Због злог утицаја који врши Сатана Ђаво, људи ће бити „неприступачни за било какав договор... брутални, без љубави према доброти, издајници, тврдоглави, надути од поноса“ (2. Тимотеју 3:3, 4; Откривење 12:12). Осим тога, Исус је прорекао да ће крај овог система обележавати ’ратови и извештаји о ратовима‘ (Марко 13:7, 8). Ко може порећи да све ово данас заиста преовладава? С обзиром да је стање такво, зар уопште треба да нас изненади што су покушаји да се оствари мир међу народима често безуспешни?

Осим тога, размотрите и следећу чињеницу: Премда се дипломате труде да избегну сукобе, њихов главни циљ јесу интереси земље коју заступају. То је најважнији чинилац у политичкој дипломатији. Да ли хришћани треба да учествују у томе?

Библија даје следећи савет: „Не уздајте се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема“ (Псалам 146:3). Ове речи указују на то да дипломате, ма какви да су им мотиви, немају ни способност, а ни моћ да пронађу трајна решења.

Исус је на суђењу пред Понтијем Пилатом рекао: „Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моји поданици би се борили да не будем предат Јеврејима. Али моје краљевство није одавде“ (Јован 18:36). Националистичка мржња и политичка себичност обично осујећују планове за остварење мира. Зато се прави хришћани не мешају у сукобе овога света нити у покушаје да се путем дипломатије оствари мир.

Да ли то значи да су хришћани равнодушни и незаинтересовани за збивања у свету? Да су неосетљиви на људску патњу? Не значи. Напротив, Библија за праве обожаваоце каже да они „уздишу и кукају“ због лоших ствари које се догађају око њих (Језекиљ 9:4). Хришћани се уздају у то да ће Бог, баш као што је и обећао, остварити мир. Да ли мислите да мир једноставно значи престанак ратова? Божје Краљевство ће сасвим сигурно прекинути ратове (Псалам 46:9, 10). Али поред тога, оно ће свим становницима на земљи пружити апсолутну сигурност и благостање (Михеј 4:3, 4; Откривење 21:3, 4). Такав јединствени мир никада се не може постићи путем дипломатије нити напорима „мировних“ организација.

На основу библијског пророчанства и досадашњег искуства, јасно се може закључити да поуздање у то да ће људи дипломатским преговорима постићи мир може водити само до разочарања. Онима који своје наде за мир полажу у Исуса Христа и који подупиру Божје Краљевство биће испуњена жеља за истинским миром. Штавише, они ће заувек уживати у миру! (Псалам 37:11, 29).