Дрвене куће — експонати у музеју под ведрим небом

Од дописника Пробудите се! из Словачке

У НЕКИМ земљама су историјат и лепота домова из прошлих времена с пажњом и љубављу сачувани у музејима на отвореном. Такви музеји представљају збирке традиционалних здања сакупљених на једном месту, што данашњим нараштајима помаже да се упознају с начином живота и стваралаштвом њихових предака.

Кренимо у посету једном изванредном музеју под ведрим небом који се налази у срцу Европе, у области којом тече река Орава, у северној Словачкој.

Музеј оравског села

Музеј на отвореном у Зуберецу, пружа реалан приказ историје овог подручја у природној величини. Основан је 1967. и обухвата куће из 74 околна села и пољопривредна добра, као и из удаљених, изолованих насеља. Сва та сеоска здања пренесена су на ово место у деловима и пажљиво поново састављена.

Овде можемо обићи 11 комплетних домаћинстава, која представљају домове како истакнутих тако и обичних становника Ораве — председника општина, племића, земљорадника, ратара и занатлија. Пошто су се житељи овог краја вековима претежно бавили земљорадњом, као и узгојем стоке и оваца, заступљено је пуно сеоских газдинстава. У оквиру њих налазили су се сењаци, гумна, штале, пастирске колибе и торови, као и амбари и дрвене кућице које су служиле као оставе. Ту су још и кошнице, традиционалне ручно прављене алатке, звоник и дрвена црква, поред које је чак направљено и гробље!

Док разгледамо унутрашњост кућа, запажамо да се типичан оравски дом састојао од четири просторије — предсобља, дневне собе, кухиње и мале оставе која се налазила у задњем делу куће. Неке куће су имале и подрум поплочан каменом. Грађене су од дрвета, и често су око прозора и врата биле окречене у бело. Кровови с вешто израђеним забатима покривани су шљаком или даскама. Иако су дневне собе понекад имале земљани под, зидови су били кречени у бело или облагани фино израђеним дрвеним плочама. Храна се кувала на огњишту у кухињи, а дим је излазио кроз димњак. Топлота из кухиње загревала је дневну собу.

Сложни у раду и весељу

Начин на који су ове дрвене куће изграђене пружа видљиви доказ о блискости која је постојала међу генерацијама и унутар заједнице. Домаћинства и села била су организована тако да сложно сарађују. Заиста, без блиске сарадње, људи практично не би могли опстати под суровим условима који владају у овој планинској области. Породице и комшије заједно су водиле краве, овце и гуске на пашњаке, а читаво село је учествовало у косидби и у превожењу пољопривредних производа на пијацу. Заједница се такође бринула о пашњацима и одржавању земљаних путева.

Упркос напорном раду, сеоски живот је углавном био леп, нарочито у време жетве. Сви су се радовали када је стока давала пуно млека и када су краве и овце имале младе. Тада су брда одјекивала звуцима народних песама које су певали складни гласови уз пратњу фруле, усне хармонике или хармонике. Зими су девојке и удате жене заједно черупале гуске и  њиховим перјем пуниле јастуке и јоргане. Да би им време брже пролазило док раде, мушкарци су причали приче, а на крају дана су сви заједно ишли на игранку. У неким местима у овој области, таква традиција наставила се до данас.

Кратак осврт на прошлост

Спретне занатлије које су градиле ове лепе дрвене куће користиле су грађевинске методе и планове који су се преносили с колена на колено. Ефикасно су користили материјале који су били на располагању. Поред тога, грађевине су у пријатној хармонији са околином што сведочи о практичној мудрости градитеља и о њиховом осећају за лепо. Очигледно је да су они, осим знања, у свој рад улагали и много љубави.

Чувени архитекта Лудвиг Мис ван дер Рое запазио је: „Сваки ударац секиром има посебно значење и сваки потез длета преноси неку мисао или осећање... Овде је сачувано умеће читавих генерација. Какав се осећај за материјал и снага изражавања огледају у овим грађевинама! Како су пријатне и лепе за око! Оне су попут одјека песама из давних времена!“

Док застајемо да бисмо се дивили грађевинском умећу у овом музеју под ведрим небом, покушавамо да замислимо људе који су живели у овим кућама како обављају своје свакодневне послове. Надамо се да ћемо успети да понесемо са собом бар део спокојства овог мирног начина живота у наш ужурбани модерни свет.

[Мапа на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Зуберец

[Слике на 15. страни]

(1) Дрвене куће; (2) унутрашњост једне куће; (3) мештани одевени у народне ношње свирају и играју