Миљеник произвођача парфема

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

ПАРФЕМИ су познати од давнина. У библијска времена, сви који су то могли себи да приуште користили су их у личној хигијени, као и да би њихова одећа, постељина и дом пријатно мирисали. За израду парфема коришћени су алоја, балзам и неки зачини као што је цимет (Пословице 7:17; Песма над песмама 4:10, 14).

Основни састојци парфема још увек су есенције које се добијају из биљака. Дошли смо на Калабрију, најјужнији део Италије да бисмо видели где се производи један од тих састојака. Можда нисте чули за бергамот, али кажу да се мирисна нота тог воћа налази у приближно трећини женских парфема и у половини мушких колоњских вода на тржишту. Ово је прилика да се упознате с бергамотом.

Бергамот је зимзелени агрум. Цвета у пролеће, а његови глатки жути плодови величине поморанџе сазревају у касну јесен или почетком зиме. Многи стручњаци сматрају да је бергамот добијен укрштањем, а његово порекло није у потпуности разјашњено. Ово дрво не расте у дивљини нити се може гајити из семена. Да би добили нове биљке, узгајивачи морају да калеме изданке бергамота на биљке сличних врста као што су лимета и поморанџа.

Произвођачи парфема цене бергамот због његових јединствених квалитета. У једној књизи се објашњава да есенција добијена из ове биљке има ретко својство да се „стапа с различитим аромама и повезује их, спајајући их у један буке, то јест карактеристичан мирис. Свакој мирисној композицији у чији састав улази она даје ноту посебне свежине“. a

Повољни услови на Калабрији

Историјски извори показују да се бергамот гајио на Калабрији још почетком 18. века и да су мештани повремено продавали његову есенцију путницима који су пролазили кроз то подручје. Међутим, узгајање у комерцијалне сврхе било је везано за колоњску воду. Ђан Паоло Феминис, Италијан који је живео у Немачкој, направио је 1704. године тоалетну воду коју је назвао аква адмирабилис, што значи „чудесна вода“. Њен главни састојак била је есенција бергамота. Тај мирис је касније назван „колоњска вода“, према Келну, граду у ком је направљен.

Први воћњак са стаблима бергамота био је засађен око 1750. у граду Ређо ди Калабрија. Прилична добит коју је доносила продаја његове есенције пружила је подстрек за даљње узгајање. Овом дрвећу прија блага клима и место на јужној страни, заштићеној од хладних северних ветрова. Не воли јаке ветрове, изненадне  промене температуре и дуготрајну влагу. Идеалне услове за његов раст пружа један уски појас земље широк само 5 километара, а дугачак 150 километара, који се протеже дуж најјужнијег континенталног дела Италије. Иако се настоји да се бергамот узгаја и на другим подручјима, велики проценат светске производње долази из Калабрије. Једини други важан произвођач је афричка држава Обала Слоноваче.

Есенцијално уље бергамота је течност зеленкастожуте боје која се добија из коре овог воћа. Приликом традиционалног начина добијања уља, воће се секло на пола, а његов меснати део се одстрањивао. Кора се затим гњечила тако да је есенција прскала из њеног обојеног спољашњег омотача на сунђере. Да би се добило тек нешто мање од пола килограма есенције, било је потребно око 90 килограма плодова. Данас се за добијање есенције најчешће користе машине са абразивним дисковима, то јест ваљцима помоћу којих се струже кора целих плодова.

Мало познат али много коришћен

Мада ова биљка није толико позната ван Калабрије, један извор наводи да је „бергамот за познаваоце чаробна реч“. Његов воћни мирис не користи се само у парфемима већ и у производима као што су сапуни, дезодоранси, пасте за зубе и креме. Као средство за побољшање ароме, есенција бергамота се користи у сладоледу, чајевима, слаткишима и напицима. Пошто поспешује тамњење, има је и у производима за сунчање. Поседује антисептичка и антибактеријска својства, због чега се употребљава у фармацеутским производима за дезинфекцију у хирургији, офталмологији и дерматологији. Пектин добијен од бергамота делује као снажно средство за желатинизирање, па се користи за заустављање крварења и у препаратима против дијареје.

Из есенције бергамота издвојено је око 350 компоненти које доприносе њеној јединственој ароми и осталим бројним квалитетима. Све то у само једној воћки!

Бергамот вероватно није био познат библијским писцима. Међутим, свако ко издвоји мало времена да сазна нешто више о одликама овог воћа и о мудрости његовог Створитеља биће подстакнут да каже исто што и псалмиста: ’Хвали Јехову... родно дрвеће‘ (Псалам 148:1, 9).

[Фуснота]

[Слика на 25. страни]

Есенција бергамота се добија стругањем коре целих плодова

[Извор]

© Danilo Donadoni/Marka/age fotostock