Гледиште Библије

Да ли ће зли горети у паклу?

ГЕРТРУД, проповедница пентекосталне цркве, чврсто се држи свог веровања у пакао. И најмањи наговештај да можда не постоји једно такво место вређа њен осећај за правду. Она сматра да би сви ужасни злочини остали некажњени ако не би постојао пакао. Гертруд је непоколебљива у свом веровању. Она каже: „Мислим да не бих желела да служим Богу када не би постојала паклена ватра за зле.“

Да ли ће зли горети у паклу, као што многе религије тврде? Ако то није случај, како ће бити кажњени?

Прва Божја казна

Према Библији, Бог је савршено створио први људски пар (Постанак 1:27; Поновљени закони 32:4). Сместио их је у рајски врт и дао им могућност да вечно живе. Међутим, првом човеку и жени постављена је једна забрана. Бог их је упозорио: „Са сваког дрвета у врту слободно једи док се не наситиш. Али с дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети“ (Постанак 2:16, 17).

Нажалост, наши прародитељи су пали на том једноставном испиту верности и послушности. Створитељ је морао поступити по својим речима и казнити их смрћу. „У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и узет. Јер си прах и у прах ћеш се вратити“ (Постанак 3:19).

 Да је Адаму и Еви претила опасност да горе у паклу, зар их Бог не би упозорио на такву казну? Чињеница је да он није ништа рекао о патњи након смрти. Како би уопште могли патити? Они нису имали бесмртне душе које би наставиле да живе након смрти. Библија то јасно објашњава: „Душа која греши, она ће умрети“ (Језекиљ 18:4). *

Као онај који нам је дао живот, наш Створитељ зна све о животу и смрти. Он нам је рекао у својој Речи да „мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5). Из тог разлога се Адам и Ева након смрти нису могли мучити у паклу. Они су се једноставно вратили у прах и престали да постоје. Они „нису [били] свесни ничега“.

Да ли се мучимо после смрти?

Библија у Римљанима 5:12 каже: „Као што је преко једног човека у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе.“ Ако је Адам, преко кога се смрт проширила на све људе, након смрти једноставно постао прах, да ли је онда логично да се људи због својих грехова муче у паклу? (1. Коринћанима 15:22).

Сви ми смо под истим законом као и Адам: „Плата за грех је смрт.“ Штавише, када неко умре, „ослобођен је од свог греха“ (Римљанима 6:7, 23). Ако и добри и зли умиру и после смрти нико не пати, где је ту Божја правда?

Божја правда

Откад је Бог створио прве људе и заповедио им да имају потомство и брину о нашој планети, његова намера за послушне људе није се променила (Постанак 1:28). Да је то и даље његова намера, јасно се види из следећих речи: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Псалам 37:29).

Запазите да ће праведници живети на земљи. Имаће савршено здравље и водиће срећан живот. Божја првобитна намера да земљу настани праведним људима заиста ће се испунити. То ће се десити када садашњи зао свет замени новим светом (Исаија 55:11; Данило 2:44; Откривење 21:4).

Милијарде људи који су умрли не познајући Божје законе ускрснуће и биће поучени за живот у новом свету (Исаија 11:9; Јован 5:28, 29). С друге стране, сви који не буду хтели да се придржавају Божјих закона биће кажњени ’другом смрћу‘. То је смрт из које нема повратка (Откривење 21:8; Јеремија 51:57).

Наравно, као Бог љубави, Јехова неће мучити људе у пакленој ватри (1. Јованова 4:8). Али неће ни довека трпети зло. Стога, Псалам 145:20 нас уверава да „Јехова чува све оне који га воле, а зле ће све истребити.“ Зар то није одраз љубави и правде?

[Фуснота]

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Да ли имамо бесмртну душу? (Језекиљ 18:4)

◼ У каквом се стању налазе мртви? (Проповедник 9:5)

◼ Како ће Бог казнити зле? (Псалам 145:20)

[Истакнути текст на 11. страни]

„Мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5)

[Извор слике на 10. страни]

Слика: www.comstock.com