ЖИВИМО у ери индустријске аутоматизације, посебно када је реч о рутинским и механичким пословима. Али када су се аутоматски уређаји с механизованим операцијама први пут појавили? Да ли је то било пре само неколико векова, за време индустријске револуције у Европи? Можда ћете се изненадити када сазнате да су се аутоматске машине јавиле много раније.

На почетку доба познатог као златно доба исламске науке, од VIII до око XIII века, изучаваоци с Блиског истока преводили су на арапски научне и филозофске текстове у којима су сачувана дела чувених Грка као што су Архимед, Аристотел, Ктесибије, Херон из Александрије, Филон из Византије. * На основу ових и других извора, у исламском царству, које се простирало од Шпаније преко северне Африке и Блиског истока па до Авганистана, било је довољно сазнања за изградњу аутоматских машина.

О овим машинама је историчар науке Доналд Хил, у свом делу о развоју технологије у исламском свету средњег века написао да су оне могле „дуго — сатима, данима, па чак и дуже радити без уплитања људске руке“ (Studies in Medieval Islamic Technology). Како је то било могуће? Тадашњи инжењери су осмислили ефикасне контролне механизме који су омогућавали аутоматске радње. Те машине су радиле на бази резервоара воде који су били на вишем нивоу па су омогућавали потребан константан притисак, захваљујући ком се стварала енергија. Помоћу аутоматског прекидача су се отварали и затварали вентили и мењао ток воде. Поред тога, машине су поседовале и системе с повратном спрегом и биле су претече сигурних уређаја. Погледајте неколико примера.

Тројица браће која се појављују под једним именом — Бену Муса — што на арапском значи „Мусини синови“, живели су у Багдаду у IX веку. Они су црпили знање из радова грчких претходника — Филона и Херона — затим из радова кинеских, индијских и персијских инжењера. Тако су конструисали преко 100 справа. Према једном аутору научних текстова, Есану Масуду, неке од тих направа су фонтане које су периодично мењале правце својих млазева, сатови с визуелним триковима и посуде које су аутоматски служиле пиће а које су се допуњавале помоћу вешто осмишљеног система пловака, вентила и сифона. Према историчару науке Џиму ал Калилију, „Мусини синови“ су градили и једноставне аутомате у природној величини, као што су били „девојка с чајем“, која је послуживала чај и аутоматизовани флаутиста, који је вероватно најранији примерак неке програмиране машине.

Ти аутоматизовани системи су имали многе сличности са савременим машинама. Међутим, они су „углавном користили воду под притиском, а не електронику, али су многи принципи функционисања исти“, каже поменути аутор Есан Масуд.

Године 1206, Ибн ал Резаз ал Џезери завршио је свој рад под називом Књига знања о сложеним механичким уређајима (Китаб фи Марифет ал Хијел ал Хендесија). За то дело се каже да је „садржало све податке неопходне за производњу машине и разумевање начина на који она ради“ (Оксфордска историја ислама, приредио Џон Л. Еспозито). Неки ал Џезеријеви изуми далеко су надмашили дела „Мусиних синова“ (Бену Муса), и његови описи и шеме су били толико детаљни да и данашњи инжењери могу репродуковати његове уређаје.

У ал Џезеријевој књизи налазе се илустрације машина за подизање воде на виши ниво, водених сатова, свећа са обележеном скалом које су служиле као часовници, музичких аутомата и пумпе која је претварала кружно кретање воденог точка у кретање клипа напред-назад који је пумпао воду великом снагом. Историчари кажу да је ал Џезери пројектовао хидрауличне пумпе три века пре него што су се исте основне шеме појавиле на Западу.

Ал Џезери је правио необичне, али функционалне часовнике. Један од њих, који је овде приказан, реконструисан је у једном тржном центру у Дубаију. Механизам за мерење времена је једна пробушена посуда која плива на површини воде у резервоару смештеном у направљеном слону. Посуда се пуни водом сваких 30 минута а затим тоне, покрећући низ повезаних радњи са ужима и лоптицама на „двору“ на слоновим леђима. Када се циклус од пола сата наврши, водена посуда аутоматски испливава на површину воде и процес се понавља. Због овог часовника, као и других аутоматизованих машина, ал Џезери се сматра оцем роботике.

Прича о људској инвентивности је заиста фасцинантна! Али нису у питању само занимљивости из историје. Такве приповести нам помажу да имамо тачну перспективу. Наиме, у овој ери савремене технологије, оне нас подсећају на то колико дугујемо бриљантним и великим умовима из прошлости.