„Највећи изазов ми представља умор и то што сам стално у шкрипцу с временом“, каже Алина која има два синчића. То је уобичајено за самохране мајке. Зато многи самохрани родитељи имају круг људи којима се могу без устручавања обратити за помоћ.

Потражите подршку поверљивих рођака и пријатеља. Зашто не бисте направили списак оних којима се можете обратити за помоћ, на пример, када је реч о чувању деце, превозу, помоћи у кући или емоционалној подршци? С времена на време размислите да ли је потребно да промените нешто на том списку. Информишите се и какву врсту помоћи нуде неке владине и невладине организације.

Рената, која је Јеховин сведок, има подршку својих суверника. „Увек су ту када ми нешто треба“, каже она. „Имам две деветогодишње близнакиње. Једном смо све добиле грип и нисам могла да кувам. Када су наша браћа и сестре из скупштине чули за то, сваког дана су нам доносили храну.“ Таква доброта нас подсећа на следеће речи из Библије: „Дечице, немојмо волети само речју и језиком, него делом и истином!“ (1. Јованова 3:18).

Да ли би родитељ који нема старатељство могао помоћи? Ако тај родитељ, обично отац, има законски приступ детету и одговоран је и вољан да помогне, зашто с њим не бисте поделили терет родитељства? На крају крајева, деца треба да проводе време и са својим оцем. *

Научите децу да буду од помоћи. Када својој деци дајете задужења у складу с њиховим узрастом, помажете и себи и њима. Рад учи децу да буду одговорна и помаже им да стекну добре радне навике, што ће им бити од непроцењиве вредности касније у животу.