ИНТЕРВЈУ | МАСИМО ТИСТАРЕЛИ
Професор роботике говори о својој вери
Професор Масимо Тистарели ради као научник на Универзитету у Сасарију, у Италији. Такође је помоћни уредник три међународна научна часописа и коаутор више од сто научних радова. Његова сфера занимања је способност људи да препознају лица и да раде наизглед једноставне ствари као што је хватање лопте. Затим креира визуелне системе за роботе који им омогућују да реагују попут нас. Пробудите се! је с њим разговарао о његовој вери и његовом научном раду.
Реците нам нешто о свом религиозном пореклу.
Моји родитељи су били католици, али нису ишли у цркву. Још као дете, нагињао сам ка атеизму. Учио сам да је живот настао путем еволуције, што сам прихватио као чињеницу. Међутим, иако нисам веровао у Створитеља, осећао сам да мора постојати нешто веће од нас. Да бих открио шта је то, почео сам да истражујем будизам, хиндуизам и таоизам, али њихова учења ми нису помогла у томе.
Због чега сте се заинтересовали за науку?
Још од малих ногу био сам фасциниран машинама. Чак бих расклапао своје електричне играчке и онда их поново склапао. Свог оца, који је радио у једној телекомуникационој компанији, засипао сам питањима о томе како функционише радио и телефон.
Кажите нам нешто о својој каријери?
Студирао сам електронски инжењеринг на Универзитету у Ђенови, а затим сам урадио докторску дисертацију из области роботике. Посветио сам се изучавању визуелног система човека и проналажењу начина да се он примени у конструисању робота.
Зашто вас је занимао визуелни систем човека?
Он је невероватно сложен, укључује много више од очију — он обухвата чак и све системе који нам помажу да растумачимо оно што видимо. На пример, размислите о ономе што се догађа када хватате лопту. Док трчите да бисте је ухватили, сочиво вашег ока фокусира лопту, која се осликава на мрежњачи. Та слика се креће по мрежњачи у зависности од кретања лопте и вашег ока. Наравно, поглед је фокусиран на лопту, чија слика остаје непомична на мрежњачи, док се оно што стоји у позадини лопте „помера“.
У исто време, ваш визуелни систем прорачунава брзину лопте и њену путању. Зачудо, ти прорачуни почињу баш у мрежњачи, будући да око процењује кретање лопте у односу на њену позадину. Затим, импулсе настале у мрежњачи ваш оптички нерв преноси до мозга, који затим обрађује те информације и покреће вас да ухватите лопту. Од сложености читавог процеса застаје дах.
Шта вас је навело да поверујете у Створитеља?
Године 1990, неколико месеци сам се бавио истраживачким радом на Тринити колеџу, у ирском граду Даблину. Док смо моја супруга Барбара и ја путовали кући размишљали смо о будућности наше деце. Такође, одлучили смо да посетимо моју сестру, која је Јеховин сведок. Она ми је приликом посете дала књигу Живот како је настао? Еволуцијом или стварањем?, коју су издали Јеховини сведоци. Био сам импресиониран пажљиво истраженим информацијама презентованим у тој књизи. Наједном сам схватио да сам прихватао еволуцију, а да је нисам ни испитао. Рецимо, мислио сам да је еволуција добро поткрепљена фосилним записима, али није тако. Заиста, што сам више испитивао еволуцију, то сам био свеснији да је та теорија више празна прича него чињеница.
Почео сам да размишљам о свом раду с роботима. Чија сам то дела копирао?
Онда сам почео да размишљам о свом раду с роботима. Чија сам то дела копирао? Никада нећу успети да направим робота способног да ухвати лопту као што ми то можемо. Робот се може програмирати да хвата лопту, али само под прецизно контролисаним условима. Он то не може урадити у ситуацијама за које није програмиран. Способност учења коју ми имамо много је већа од оне коју машине имају — а чак и машине имају свог творца! То је само једна од многих ствари која ме је навела на закључак да Створитељ мора постојати.
Зашто сте постали Јеховин сведок?
Делом због тога што се Барбари и мени допао њихов темељан начин на који проучавају. Посебно ме је задивило то што су информације које се налазе у њиховим публикацијама дубоко истражене. Темељно истраживање привлачи људе који су детаљисти попут мене. На пример, веома сам се заинтересовао за пророчанства из Библије. Проучавање тих пророчанстава уверило ме је да Бог стоји иза Библије. Барбара и ја смо се 1992. године крстили као Јеховини сведоци.
Да ли се ваш научни рад коси с вашом вером?
Напротив, наука ми јача веру. Узмимо за пример то како препознајемо лица. Беба то може само неколико сати након рођења. Ви и ја аутоматски препознајемо некога кога знамо, чак и ако се он налази у некој маси. Можемо чак и да видимо каквог је расположења. Па ипак, можда уопште нисмо свесни да та способност укључује процес у ком се невероватна количина информација обрађује невероватном брзином.
Да, потпуно сам уверен да је наш визуелни систем драгоцен дар од Јехове. Сви његови дарови, у које спада и Библија, наводе ме да му будем захвалан и да говорим о њему другима. Све у свему, мој осећај за правду ми говори да му се мора исказати част за његова дела.