У СРЦУ самотне пустиње, из своје јазбине у ситне сате извирује пустињска мачка и застаје; проматра околину и ослушкује. Затим, шуњајући се, нечујно започиње своју потрагу по пешчаном пределу.

А онда, изненада се обрушава на свој плен — једног гербила који ништа не слути. Током ноћи, ова мачка наставља лов и повремено у хитром скоку хвата плен. Ако ухвати више него што може да поједе, остатак ће сакрити у песак. У зору се враћа у своју јазбину и ретко кад се појављује дању. Погледајте неке занимљивости о овом ноћном ловцу.

• Добар слух помаже јој да лоцира плен чак и кад је он под земљом

• У потрази за женком, мужјак се оглашава завијањем. Осетљив слух који женка има помаже јој да чује тај зов с велике удаљености

• Чупаве шапице помажу јој да не пропадне у песак и штите је од његове врелине

• Унутрашњост уха прекривена је густом белом длаком која је штити од песка који наноси ветар

• Тешко јој је ући у траг зато што су јој шапе прекривене густим длакама, тако да су њени трагови скоро невидљиви

• Може да преживи и без воде јер је искористи из плена

• Песак у пустињи Каракум може се загрејати и до 80 степени Целзијуса. С друге стране, температура ваздуха понекад може пасти и до -25 степени Целзијуса