ПРОЦЕС зарастања рана и регенерације ткива један је од бројних механизама који човеку омогућују живот. Овај процес започиње чим дође до неке повреде.

Размислите о следећем: Зацељивање је могуће захваљујући следећим сложеним функцијама ћелија:

• Тромбоцити се скупљају око ране, формирајући угрушак крви и затварајући оштећене крвне судове.

• Упала штити од инфекција и уклања све нежељене „нуспроизводе“ који су настали због повреде.

• За само неколико дана, тело почиње да замењује оштећено ткиво, затим долази до зарастања ране и обнављања оштећених крвних судова.

• На крају се формира ожиљак и оштећено подручје више није тако осетљиво.

Природно зарастање рана дало је научницима идеју да израђују пластику која може сама себе да „регенерише“. У њој се налазе сићушне цеви с две хемикалије, које почињу да цуре када дође до неког оштећења. Док се оне мешају, ствара се гел који се шири преко оштећеног подручја и затвара све пукотине и рупе. Како се гел стврдњава, настаје чврста материја која оштећеном материјалу враћа оригиналну издржљивост. Један истраживач признаје да је овај вештачки процес зарастања, који се још увек усавршава, само „копија“ онога што већ постоји у природи.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је процес зарастања рана настао еволуцијом или је дело Створитеља?