Можеш ли поново прихватити теократска задужења?

ДА ЛИ си некада имао одговорности у хришћанској скупштини? Можда си служио као слуга помоћник или старешина. Можда си био у неком облику пуновремене службе. Сигурно су ти та задужења доносила радост и велико задовољство, али онда због неког разлога више ниси могао да их извршаваш.

Можда си предао своја задужења због породичних одговорности. Или су можда разлог биле поодмакле године или слабо здравље. Таква одлука није показатељ неуспеха (1. Тим. 5:8). У првом веку, Филип је служио као мисионар, али се касније настанио у Цезареји где је бринуо о својој породици (Дела 21:8, 9). Када је остарио, израелски краљ Давид се побринуо да његов син Соломон заузме престо (1. Краљ. 1:1, 32-35). Па ипак, Јехова је и даље волео и ценио и Филипа и Давида, и они и дан-данас заслужују наше поштовање.

Међутим, може бити да си изгубио теократска задужења. Да ли је томе допринело немудро поступање? Или су у питању били породични проблеми? (1. Тим. 3:2, 4, 10, 12). Можда си чак сматрао да тај корак није био неопходан и можда се још увек ниси ослободио тих негативних осећања.

Ти можеш поново служити

Да ли је губитак теократских задужења трајан? У већини случајева није. Међутим, да би поново добио нека задужења, мораш то желети (1. Тим. 3:1). Зашто? Из истог разлога из ког си се предао Јехови Богу — из љубави према њему и онима који му служе. Ако желиш да покажеш ту љубав тако што ћеш поново прихватити одговорности, тиме ћеш допустити Јехови да користи твоје искуство, како оно које си стекао док си имао задужења, тако и оно које си стекао након тога.

Присети се онога што је Јехова рекао Израелцима након што им је с правом одузео повлашћен положај. У његовој Речи стоји: „Ја [сам] Јехова, ја се не мењам, а ви сте синови Јаковљеви — зато вас није нестало“ (Мал. 3:6). Јехова је волео Израелце и желео је да их и даље користи. Он исто тако жели да користи тебе у будућности. Шта можеш учинити у околностима у којима се сада налазиш? Оно што можемо учинити у подупирању Краљевства не зависи толико од природних способности колико од нашег духовног здравља. Зато се, док немаш додатне одговорности у скупштини, усредсреди на јачање своје духовности.

Да бисмо ’били јаки‘ у вери, треба да ’тражимо Јехову и његову снагу‘ (1. Кор. 16:13; Пс. 105:4). Један начин на који то можемо чинити јесте путем усрдне молитве. Док говориш Јехови о својој ситуацији, изрази му своја осећања и моли га за његов дух. Тако ћеш му се приближити и то ће те учврстити (Пс. 62:8; Фил. 4:6, 13). Своју духовност можеш ојачати и тако што ћеш се више залагати у проучавању Божје Речи. Пошто тренутно имаш мање одговорности, моћи ћеш да учиниш више у личном и породичном проучавању, можда тако што ћеш обновити  рутину коју ти је раније било тешко да одржаваш.

Наравно, ти још увек представљаш Јехову као његов сведок (Иса. 43:10-12). Највећа част коју свако од нас може имати јесте да буде ’Божји сарадник‘ (1. Кор. 3:9). Повећано учешће у служби проповедања диван је начин на који можеш ојачати своју духовност и духовност оних с којима сарађујеш у служби.

Изборити се са осећањима

Губитак неког теократског задужења може у нама створити осећање стида или кајања. Можда смо склони томе да оправдавамо своје поступке. Међутим, шта ако су одговорна браћа саслушала твоје разлоге, али су и даље остала при томе да одређена задужења треба да ти буду одузета? Негативна осећања могу тињати у теби, спречавајући те да поново пожелиш да прихватиш задужења или да нешто научиш из оног што се десило. Осмотримо како нам пример Јова, Манасије и Јосифа може помоћи да се изборимо с негативним осећањима.

Јов је заступао друге пред Јеховом и служио је као старешина и судија у патријархалном друштву (Јов 1:5; 29:7-17, 21-25). Затим је у једном моменту изгубио богатство, децу и здравље. С тим је такође изгубио и углед у очима других. „Сада ми се смеју људи“, рекао је, „они који су од мене млађи“ (Јов 30:1).

Јов је сматрао да је потпуно недужан и хтео је да се оправда пред Богом (Јов 13:15). Па ипак, био је спреман да чека на Јехову и због тога је био благословљен. Схватио је да му је потребна исправка, посебно због реакције на кушње које је доживео (Јов 40:6-8; 42:3, 6). Његова понизност је на крају довела до тога да га Бог богато благослови (Јов 42:10-13).

Ако си изгубио теократска задужења због неког неисправног поступка, можда се питаш да ли ће ти Јехова и хришћанска браћа икада стварно опростити и заборавити. Ако је тако, присети се Јудиног краља Манасије. „Много је зла чинио пред Јеховом и вређао га“ (2. Краљ. 21:6). Па ипак, он је умро као веран човек и до краја живота је владао као краљ. Како је дошло до такве промене?

Манасија је прихватио укор. Након што је неко време игнорисао упозорења, Јехова је на њега довео Асирце, који су га ставили у окове и одвели у изгнанство у далеки Вавилон. Тамо се Манасија ’трудио да умилостиви лице Јехове, свог Бога, и веома се понизио пред Богом својих праочева. Молио му се.‘ Покајање од срца довело је до исправних поступака и добио је опроштај (2. Лет. 33:12, 13).

Изгубљене одговорности углавном се не могу одједном све вратити. Међутим, с временом се могу добити неке мање одговорности. Ако их прихватиш и савесно испуњаваш, можда ћеш с временом добити и веће. То не значи да је тај пут лак. На њему се могу десити и падови. Па ипак, истрајност и спремност да се служи доносе добре резултате.

 Узми за пример Јаковљевог сина Јосифа. Када је имао 17 година, браћа су га неправедно продала у ропство (Пост. 37:2, 26-28). Он сигурно није очекивао да ће се тако опходити према њему. Па ипак, био је спреман да учини што може у својим околностима и уз Јеховин благослов „имао је одређене одговорности у дому свог господара“ (Пост. 39:2). Касније је био бачен у затвор. Али показао је да је веран и Јехова је био с њим, тако да му је с временом било поверено надгледање у затвору (Пост. 39:21-23).

Јосиф није знао да је све што је доживео имало одређену сврху. Он је једноставно наставио да чини оно што може. Јехова је тако могао да га користи за очување породичне лозе која води до обећаног Потомка (Пост. 3:15; 45:5-8). Премда нико од нас неће имати тако важну улогу као Јосиф, овај надахнути извештај показује да Јехова користи своје слуге и поверава им задужења. Дозволи му да то учини и с тобом тако што ћеш се угледати на Јосифа.

Учити из тешких околности

Јов, Манасија и Јосиф доживели су неке тешке околности. Сва тројица су прихватила оно што је Јехова допустио и сваки од њих је извукао вредне поуке. Шта ти треба да научиш?

Покушај да увидиш чему Јехова жели да те поучи. Док се борио са својим очајем, Јов је постао усмерен на себе и изгубио је из вида важнија питања. Међутим, када му је Јехова с љубављу пружио исправку, он је повратио своју равнотежу, признајући: „Говорио сам, али нисам разумео“ (Јов 42:3). Ако си повређен због губитка теократских задужења, ’немој мислити о себи више него што треба да мислиш, него мисли о себи разумно‘ (Римљ. 12:3). Јехова можда покушава да те обликује на начин који још увек у потпуности не разумеш.

Прихвати исправку. Манасија је можда у почетку сматрао да није заслужио тако оштру казну какву је добио. Па ипак ју је прихватио, покајао се и престао да чини зло. Без обзира на то како се осећаш због укора који си добио, ’понизи се пред Јеховом, и он ће те узвисити‘ (1. Петр. 5:6; Јак. 4:10).

Буди стрпљив и радо прихвати поуку. Јосиф је због онога што је доживео лако могао развити мржњу и осветољубивост. Међутим, он је развио разборитост и милосрђе (Пост. 50:15-21). Ако си доживео разочарање, буди стрпљив. Радо прихвати Јеховино обликовање.

Да ли си некада имао одговорности у хришћанској скупштини? Пружи Јехови прилику да ти у будућности поново повери задужења. Јачај своју духовност. Развијај стрпљивост и понизност. Спремно прихвати свако задужење које добијеш. Буди уверен да „Јехова неће ускратити никаквог добра онима који беспрекорно живе“ (Пс. 84:11).

[Истакнути текст на 30. страни]

Јачај у вери путем усрдне молитве

[Слика на 31. страни]

Повећано учешће у служби диван је начин да ојачаш своју духовност

[Слика на 32. страни]

Пружи Јехови прилику да ти поново повери задужења