Поучавајмо своју децу да поштују друге

ЈЕДНА наша пословица гласи: „Лепа реч и гвоздена врата отвара.“ Тиме се жели рећи да су људи обично љубазнији и сусретљивији према онима који су учтиви.

Право је задовољство видети младе који су лепо васпитани. Један покрајински надгледник из Хондураса, који иде у службу од врата до врата са објавитељима различитих година, запажа: „Приметио сам да лепо васпитано дете које се према другима опходи с поштовањем често оставља јачи утисак на станара него било шта што бих ја рекао.“

У ово време у ком је све мање поштовања, веома је добро и корисно знати како треба да се опходимо према другима. Штавише, Писмо нас подстиче да ’живимо достојно добре вести о Христу‘ (Фил. 1:27; 2. Тим. 3:1-5). Неопходно је да поучавамо своју децу да поштују друге. Како их, дакле, можемо поучавати не само да буду учтива већ и да заиста поштују друге? a

Лепо васпитање пружа се добрим примером

Деца уче тако што опонашају примере које посматрају. Стога, један од основних начина на које родитељи могу поучити децу лепим манирима јесте да им буду узор у томе (Пон. зак. 6:6, 7). Важно је да разговарате с дететом зашто треба да буде фина особа, али то није довољно. Поред речи, добар пример је апсолутно неопходан.

Узмимо у обзир Полу. b Она је одрасла уз самохрану мајку која је Сведок. Показивање поштовања према свима постало је део ње. Захваљујући чему? Она каже: „Мама нам је била пример у показивању поштовања према другима тако да је и нама то постало сасвим нормално.“ Сведок по имену Волтер поучио је синове да поштују своју мајку која није Сведок. Он каже: „Трудио сам се да поучим синове да поштују своју мајку тако  што сам им давао пример тиме што никада нисам лоше говорио о њој.“ Волтер је поучавао синове у духу Божје Речи и молио се Јехови за помоћ. Један од њих сада служи у Бетелу, а други је пионир. Њих двојица воле и поштују оба своја родитеља.

Библија каже: „Бог није Бог нереда, него мира“ (1. Кор. 14:33). Ред се огледа у свему што Јехова ради. Хришћани треба да се труде да га у томе опонашају и да им дом буде уредан. Неки родитељи су научили децу да сваког дана пре одласка у школу наместе свој кревет, да склањају своју одећу и помажу у кућним пословима. Када деца запазе да је цела кућа уредна и чиста, вероватно ће и сама водити рачуна да њихова соба и ствари буду уредни.

Како ваша деца гледају на оно што уче у школи? Да ли цене рад својих наставника? Да ли и ви као родитељи имате такав став? Ваше гледиште о школским обавезама и наставницима ваше деце обликоваће њихов став. Зашто их не бисте подстицали да развију навику да захвале наставницима за њихов труд? Одличан начин да покажемо поштовање према наставницима, лекарима, продавцима и другима јесте да им изразимо захвалност за оно што они чине за нас (Лука 17:15, 16). Млади хришћани који се међу својим школским друговима истичу по љубазности и добром владању заслужују сваку похвалу.

Чланови хришћанске скупштине треба да пруже добар пример у погледу манира. Заиста је лепо видети младе у скупштини који су учтиви и увек кажу „молим“ и „хвала“. Када одрасли показују поштовање према Јехови тиме што на састанцима пажљиво прате програм, млади су подстакнути да их опонашају. Деца могу научити да поштују друге посматрајући лепе манире у Дворани Краљевства. На пример, четворогодишњи Ендру већ је научио да каже „извините“ када прекида старије јер жели да прође.

Како родитељи још могу поучити децу да се лепо понашају? Треба да одвајају време да с децом разговарају о бројним поучним примерима из Божје Речи (Римљ. 15:4).

Поучавање помоћу библијских примера

Када се Јаков враћао са својом породицом у Ханан и када је требало да се сретне са Исавом, сигурно је припремио своју децу да се поклоне (Пост. 33:3, 6, 7). Можете ли и ви са својим малим дететом вежбати поздраве као што су „добро јутро“, „добар дан“, „добро вече“ или друге поздраве уобичајене у вашој средини? Лепо васпитана деца доносе славу Јехови и њихови родитељи могу бити поносни на њих.

Поред тога, разлику између поштовања и непоштовања можете истаћи тако што ћете користити библијске догађаје. На пример, када је лош израелски краљ Охозија желео да разговара  с пророком Илијом, послао је ’заповедника над педесеторицом с његовим људима‘ да га доведу. Тај заповедник је наредио Илији да пође с њим. То није био начин на који се требало обраћати човеку који је био Божји представник. Како је Илија одговорио? Он је рекао: „Ако сам ја Божји човек, нека дође ватра с небеса и спали тебе и педесеторицу људи с тобом.“ Управо се то и догодило. „Ватра дође с небеса и спали њега и његове људе“ (2. Краљ. 1:9, 10).

По Илију је био послат и други заповедник над педесеторицом. И он му је наредио да крене с њим. Поново је ватра сишла с неба. Али онда је код Илије дошао трећи заповедник, који је показао поштовање према њему. Овај заповедник му није наредио да крене с њим, већ је клекнуо на колена и замолио га: „Божји човече, молим те, нека моја душа и душа ове педесеторице твојих слугу буде драгоцена у твојим очима. Ето, ватра је сишла с небеса и спалила прву двојицу заповедника и њихове људе, али нека моја душа буде драгоцена у твојим очима.“ Да ли би Божји пророк призвао ватру на некога ко му се обратио с поштовањем, чак и ако је то делимично урадио због страха од тог пророка? Тако нешто је незамисливо! Зато је Јеховин анђео рекао Илији да крене са овим заповедником (2. Краљ. 1:11-15). Зар се из тога не види колико је важно показивати поштовање према другима?

Када су римски војници одвели апостола Павла из храма у притвор, он није узео себи за право да говори, већ је с поштовањем питао заповедника: „Смем ли нешто да ти кажем?“ Захваљујући томе, Павле је имао прилику да говори у своју одбрану (Дела 21:37-40).

Током суђења, Исус је добио шамар. Међутим, он је умео да на прави начин изрази негодовање. С поштовањем је рекао: „Ако сам погрешно рекао, докажи да је погрешно. А ако сам право рекао, зашто ме удараш?“ Нико није могао да пронађе ништа погрешно у начину на који је Исус изговорио те речи (Јов. 18:22, 23).

Божја Реч такође садржи примере како треба да реагујемо када смо кажњени и како да с поштовањем признамо неки преступ или пропуст (Пост. 41:9-13; Дела 8:20-24). На пример, Авигеја се извинила Давиду због тога што се њен муж Навал дрско понео према њему. Осим што се извинила, донела је Давиду на дар пуно намирница. То што је Авигеја урадила, на Давида је оставило толики утисак да ју је након Навалове смрти узео за жену (1. Сам. 25:23-41).

Било да се ради о показивању поштовања под тешким околностима или једноставно о показивању лепих манира, поучавајмо своју децу да увек поштују друге. На тај начин, ’наша светлост ће светлети пред људима‘, што ће ’славити нашег Оца који је на небесима‘ (Мат. 5:16).

[Фусноте]