1. За шта се многи жртвују и зашто?

ЉУДИ се спремно жртвују за оно што им је важно. На пример, родитељи не штеде време, новац ни снагу када је реч о њиховој деци. Млади спортисти који имају циљ да представљају своју земљу на олимпијади сваког дана по неколико сати посвећују вежбама и ригорозним тренинзима док у исто време њихови вршњаци уживају у разоноди. Исус се такође жртвовао за оно што му је било важно. Он се одрекао много тога у материјалном погледу и није имао своју децу. Хтео је да се што више усредсреди на проповедање добре вести о Краљевству (Мат. 4:17; Лука 9:58). Његови следбеници су се попут њега одрекли много чега да би подупирали Божје Краљевство. Најважније им је било да проповедање добре вести о Краљевству напредује и много су се жртвовали да би што више учествовали у том делу (Мат. 4:18-22; 19:27). С обзиром на то, добро је да се питамо: ’Шта је мени најважније?‘

2. (а) Које се жртве очекују од свих правих хришћана? (б) Како се неки хришћани додатно жртвују у служби Јехови?

² Од свих правих хришћана се очекује да се у извесном смислу жртвују како би имали добар однос с Јеховом. Они то раде када издвајају време да се моле Јехови, да читају Библију, да проучавају у кругу породице, да иду на састанке и у службу проповедања * (Ис. Нав. 1:8; Мат. 28:19, 20; Јевр. 10:24, 25). Захваљујући томе што Јехова благосиља наш труд, дело проповедања напредује и многи се стичу ка ’гори Јеховиног дома‘ (Ис. 2:2). Да би подупирали дело проповедања и поучавања, многи се жртвују и служе у Бетелу, помажу у градњи Дворана Краљевства и Конгресних  дворана, у организовању конгреса и учествују у пружању хуманитарне помоћи када дође до неких природних катастрофа. То што раде није услов за добијање вечног живота, али јесте важно за напредак дела проповедања.

3. (а) Зашто је за нас добро да се спремно жртвујемо у служби Јехови? (б) Која питања ћемо размотрити?

³ Никада није било толико важно као сада да се пружи подршка Божјем Краљевству. Заиста је лепо видети да се многи спремно жртвују у служби Јехови. (Прочитати Псалам 54:6.) Таква великодушност ће нам донети радост док очекујемо долазак Божјег Краљевства (Пон. зак. 16:15; Дела 20:35). Па ипак, неопходно је да свако од нас постави себи следећа питања: ’Како још могу допринети напретку дела проповедања? Како користим своје време, новац, снагу и способности? Којим стварима морам посветити посебну пажњу?‘ Погледајмо сада шта можемо научити на основу одредби Мојсијевог закона које су се односиле на добровољно приношење жртава. То ће нам помоћи да још радосније служимо Јехови.

4. Зашто су Израелци приносили жртве?

⁴ У древно доба, Израелци су морали да приносе жртве да би им греси били опроштени и да би имали Јеховину наклоност. Неке жртве су биле обавезне, а неке су се приносиле добровољно (Лев. 23:37, 38). Жртве паљенице су се могле принети и као добровољни принос, то јест дар Јехови. Посвећење храма у Соломоново доба остало је упамћено и по томе што је том приликом принет велики број жртава (2. Лет. 7:4-6).

5. Како је Јехова узео у обзир сиромашне када је Израелцима дао смернице о приношењу жртава?

⁵ Наравно, Јехова је великодушно узео у обзир то да не могу сви Израелци приносити жртве исте вредности и зато је од њих очекивао да приносе жртве у складу са својим могућностима. Према Јеховином закону требало је да крв животиња буде проливена, што је било ’сенка будућих благослова‘ који ће доћи преко његовог Сина, Исуса (Јевр. 10:1-4). Међутим, Јехова није био крут при постављању тих захтева. На пример, ако неки Израелац није могао принети нешто од ситне или крупне стоке, Бог је као жртву  прихватао и грлице. Тако су чак и сиромашни били срећни што су могли принети нешто Јехови на жртву (Лев. 1:3, 10, 14; 5:7). Премда су Израелци приносили жртве различите вредности, постојала су два услова која је морао испунити свако ко је добровољно приносио неку жртву.

6. Шта се очекивало од оних који су приносили жртве и колико је то било важно?

⁶ Као прво, Израелци су морали приносити најбоље што су имали. Јехова им је рекао да њихове жртве треба да буду без мане како би ’биле прихваћене‘ (Лев. 22:18-20). Ако би животиња имала неку ману, Јехова је не би прихватио као жртву. Као друго, онај ко је приносио жртву морао је бити чист и неупрљан. Ако је био нечист, морао је најпре принети жртву за грех или жртву за преступ да би постао чист пред Јеховом и тек након тога је могао принети добровољни принос (Лев. 5:5, 6, 15). То је било веома важно. На пример, иако је жртва заједништва могла бити добровољни принос, Јехова је рекао да треба погубити свакога ко би јео месо од те жртве док је нечист (Лев. 7:20, 21). С друге стране, Израелац који је био чист пред Јеховом и чија је жртва била без мане, заиста је имао много разлога за радост. (Прочитати 1. Летописа 29:9.)

7, 8. (а) Како на многе утиче то што се жртвују у служби Јехови? (б) Чиме можемо славити Јехову?

⁷ Јехови је драго што му данас многи самопожртвовано служе. Служење нашој браћи је извор радости. Један брат који учествује у градњи Дворана Краљевства и у пружању хуманитарне помоћи онима који су погођени неком природном катастрофом каже да је тешко наћи речи којима би описао колико му значи то што служи Јехови и браћи. Он је рекао: „Када видим да су браћа и сестре радосни и захвални што су добили нову Дворану Краљевства или што им је указана помоћ након неке природне катастрофе, осећам да је сав посао био вредан труда.“

⁸ У наше доба, Јеховине слуге су увек тражиле прилике да врше Јеховину вољу. Године 1904, брат Чарлс Расел је написао: „Свако од нас треба да сматра да му је Господ поверио да буде настојник свог времена, утицаја, новца и свега другог  што има, и свако треба да те дарове користи најбоље што може, на славу свом Господару.“ Тачно је да нас то што се жртвујемо за Јехову нешто кошта, али нам ипак доноси много благослова (2. Сам. 24:21-24). Да ли можемо још боље користити оно што поседујемо?

9. Шта из Луке 10:2-4 можемо научити што се тиче коришћења времена?

⁹ Време. Потребно је много времена и труда да би се преводила и штампала наша литература, градиле дворане, организовали конгреси, пружала хуманитарна помоћ и да би се учествовало у многим другим важним активностима. Сваког дана имамо само 24 сата на располагању. Исус је навео начело које нам може помоћи да добро искористимо то време. Када је упутио своје ученике да проповедају, рекао им је да ’путем никога надугачко не поздрављају‘ (Лука 10:2-4). Зашто им је то рекао? Један библиста каже: „Поздрави на Истоку нису подразумевали као код нас благи наклон или пружање руке, већ више загрљаја и наклона, па чак и клањање до земље. За све то је било потребно много времена.“ Исус није рекао својим ученицима да треба да буду нељубазни према другима, већ им је указао на то да немају много времена и да треба да га посвете ономе што је најважније (Еф. 5:16). Да ли можемо применити ово начело тако што ћемо више времена посветити служењу Јехови?

10, 11. (а) Како се све користе наши прилози за међународно дело проповедања? (б) Како нам начело из 1. Коринћанима 16:1, 2 може помоћи да мудро користимо своја финансијска средства?

¹⁰ Новац. Да би се подупрло дело проповедања и све што је повезано с тим делом, потребно је много новца. Сваке године се потроши на десетине милиона долара да би се покрили трошкови путујућих надгледника, специјалних пионира и мисионара. Од 1999. године, подигнуто је више од 24 500 Дворана Краљевства у земљама са ограниченим финансијским средствима. Па ипак, потребно је још скоро 6 400 Дворана Краљевства. Сваког месеца се штампа око сто милиона примерака часописа Стражарска кула и Пробудите се! Све се то подупире нашим добровољним прилозима.

¹¹ Апостол Павле је навео једно начело што се тиче добровољних прилога. (Прочитати 1. Коринћанима 16:1, 2.) Под Божјим вођством, рекао је хришћанима у Коринту да не чекају крај недеље да би видели шта им је преостало што могу дати као прилог, већ да у складу са својим могућностима на почетку седмице ставе нешто новца на страну. И данас браћа и сестре у складу са својим околностима благовремено издвајају средства која могу дати као прилог (Лука 21:1-4; Дела 4:32-35). Јехова цени њихову великодушност.

12, 13. Шта неке може спречавати да у већој мери служе Јехови, али како ће им он помоћи?

¹² Снага и способности. Јехова нас подржава док настојимо да своју снагу и способности користимо да подупиремо његово Краљевство. Он обећава да ће нам помагати када смо уморни (Ис. 40:29-31). Да ли можда мислимо да нисмо довољно способни за службу која нам је поверена? Сматрамо ли да има других који су далеко способнији од нас? Немојмо заборавити на то да Јехова може изоштрити наше способности, баш као што је то урадио за Веселеила и Елијава (Изл. 31:1-6; видети слику на почетку чланка).

¹³ Јехова нам у својој Речи каже да ничему не дозволимо да нас спречи да у служби дајемо све од себе (Посл. 3:27). Приликом обнове  храма, Јехова је рекао Јудејцима у Јерусалиму да добро размисле о томе како подупиру тај посао (Аг. 1:2-5). Они су дозволили да им друге ствари постану важније од обнове храма. Зато је добро да размислимо да ли су наши приоритети у складу с Јеховиним приоритетима. Можемо ли ’размислити у свом срцу о својим путевима‘ како бисмо током ових последњих дана више учествовали у делу проповедања?

14, 15. (а) На шта треба да нас подстакне великодушност наше сиромашне браће? (б) Који циљ треба да имамо?

¹⁴ Многи живе на подручјима где су тешкоће и сиромаштво постали нешто свакодневно. Наша организација настоји да „покрије“ оскудицу браће и сестара који живе у таквим земљама (2. Кор. 8:14). Па ипак, чак и наша сиромашна браћа радо дају прилоге. Јехову радује њихова великодушност (2. Кор. 9:7).

¹⁵ У једној веома сиромашној афричкој земљи, нека браћа су решила да новац који зараде продајом плодова из једног малог дела своје баште дају као прилог за дело проповедања. У тој истој земљи требало је саградити Дворану Краљевства. Браћа и сестре су хтели да помогну, али било је време сетве. Међутим, то их није спречило. Током дана су били на градилишту, а увече су радили на својим њивама. Какав изванредан пример самопожртвованости! То нас вероватно подсећа на хришћане из Македоније, који су упркос ’крајњем сиромаштву‘ преклињали апостола Павла да им дозволи да учествују у прикупљању помоћи за друге хришћане (2. Кор. 8:1-4). Потрудимо се и ми да попут њих ’приносимо дар према благослову који нам Јехова даје‘. (Прочитати Поновљене законе 16:17.)

16. Шта треба да радимо да би наше жртве биле угодне Јехови?

¹⁶ Па ипак, нешто не смемо заборавити. Оно што је важило за древне Израелце важи и за нас. Наиме, наше жртве морају бити прихватљиве Јехови. Добро је да задржимо на уму да нам породица и пријатељство с Јеховом морају бити приоритети у животу. Ако бисмо у духовном и материјалном погледу занемаривали своју породицу зато што превише времена и снаге трошимо на друге, онда бисмо Јехови давали оно што у ствари немамо. (Прочитати 2. Коринћанима 8:12.) Поред тога, веома је важно да поклонимо пажњу и својој духовности (1. Кор. 9:26, 27). Али будимо сигурни да када живимо по библијским мерилима, жртве које приносимо донеће нам радост и задовољство, а Јехова ће на њих гледати као на нешто што је „нарочито добродошло“.

17, 18. Шта се може рећи о онима који самопожртвовано служе Јехови и о чему свако од нас треба да размисли?

¹⁷ Многа наша браћа и сестре се ’изливају као жртва леваница‘ док марљиво подупиру све што се чини у корист Божјег Краљевства (Фил. 2:17). Веома ценимо њихову самопожртвованост. Осим тога, жене и деца оних који имају одговорности у Јеховиној организацији заиста су за сваку похвалу зато што су великодушни и самопожртвовани.

¹⁸ Још много тога треба урадити у делу проповедања и поучавања. Добро је да свако од нас у молитви размисли о томе на које начине може дати све од себе да подупре то дело. Будимо сигурни да ћемо већ данас имати много благослова, а да нас још већи благослови очекују у „поретку који долази“ (Мар. 10:28-30).