1, 2. Која годишњица треба да занима све хришћане и зашто?

КАДА размишљаш о годишњицама, које се најпре сетиш? Они који су у браку можда ће рећи да најпре помисле на годишњицу свог венчања. Неки ће можда прво помислити на неки датум од историјског значаја, као што је рецимо датум када је њихова земља стекла независност. Али постоји једна годишњица која се обележава већ више од 3 500 година.

² У питању је Пасха. Њоме се обележава ослобођење Израелаца из ропства у Египту. Али зашто би то уопште требало да нас интересује? Зато што на један посебан начин утиче на наш живот. Можда ћеш помислити: ’Па то је јеврејски празник, а ја нисам Јеврејин већ хришћанин. Какве то везе има са мном?‘ Одговор се налази у следећим изузетно важним речима: „Христ, наша пасхална жртва, већ [је] жртвован“ (1. Кор. 5:7). Да бисмо разумели шта то стварно значи, треба да сазнамо неке чињенице о јеврејској Пасхи и о томе како је она повезана са заповешћу која је дата свим хришћанима.

3, 4. Шта је претходило првој Пасхи?

³ Стотине милиона људи широм света који нису јеврејског порекла знају за догађаје који су претходили првој Пасхи. Можда су о томе читали у Светом писму, можда су чули од других или су гледали неки филм о томе.

⁴ Израелци су већ годинама били робови у Египту када је Јехова послао Мојсија и његовог брата Арона код фараона да траже од њега да их ослободи. Пошто надмени владар Египта није хтео да пусти Израелце, Јехова је проузроковао низ разорних невоља које су задесиле Египат. Током десете, то јест последње невоље страдали су првенци у Египту. То је натерало фараона да ослободи Израелце (Изл. 1:11; 3:9, 10; 5:1, 2; 11:1, 5).

5. Шта су Израелци морали да ураде пре него што су били ослобођени? (Видети слику на почетку чланка.)

 ⁵ Али пре него што су Израелци били ослобођени морали су нешто да ураде. Било је то у време пролећне равнодневице 1513. пре н. е., јеврејског месеца авива, који је касније преименован у нисан. * Јехова је рекао Израелцима да десетог дана тог месеца почну са припремама за оно што ће се догодити 14. нисана након заласка сунца. А зашто након заласка сунца? Зато што су Израелци рачунали дан од заласка сунца до заласка сунца. Четрнаестог нисана је свака породица морала да закоље мушко јагње (или јаре) и да његовом крвљу попрска надвратак улазних врата и довратке (Изл. 12:3-7, 22, 23). У кругу породице су јели печено јагње са бесквасним хлебом и зељем. Јеховин анђео је прошао египатском земљом и побио све првенце. Израелци који су послушали Јеховину заповест били су поштеђени, а затим ослобођени (Изл. 12:8-13, 29-32).

6. Зашто су Израелци наставили да славе Пасху сваке године?

⁶ Јехова је заповедио Израелцима да се сећају тог дана када су били ослобођени. Он им је рекао: „Тај дан нека вам служи као спомен и славите га као празник у част Јехови из нараштаја у нараштај. То нека буде трајна одредба.“ Израелци су након прославе Пасхе 14. нисана славили седмодневни Празник бесквасних хлебова. Свих осам дана празника могло се назвати Пасхом (Изл. 12:14-17; Лука 22:1; Јов. 18:28; 19:14). Пасха је била празник који су Израелци славили сваке године (2. Лет. 8:13).

7. Шта је Исус рекао својим апостолима на последњој Пасхи коју су заједно прославили?

⁷ Исус и његови апостоли су као Израелци били под Мојсијевим законом и зато су сваке године славили Пасху (Мат. 26:17-19). Исус је на последњој Пасхи коју су заједно прославили рекао својим апостолима да сваке године обележавају спомен на његову смрт, што је познато као Господова вечера. Али ког датума ју је требало обележавати?

8. Које се питање намеће када је реч о Пасхи и Господовој вечери?

⁸ Будући да је Исус увео Господову вечеру одмах након што је прославио Пасху са апостолима, јасно је да се она датумски поклапа с тим празником. Међутим, можда си приметио да се у данашње време датум када Јевреји прослављају Пасху не поклапа са датумом када ми обележавамо годишњицу Христове смрти. Зашто је то тако? Заповест коју је Јехова дао Израелцима у вези с тим када започиње прослава Пасхе може нам помоћи да добијемо одговор на ово питање. Након што је Мојсије рекао да „сав израелски збор закоље“ јагње, он је конкретно рекао и када током 14. нисана то треба да ураде. (Прочитати Излазак 12:5, 6.)

9. Када је према речима из Изласка 12:6 требало заклати пасхално јагње? (Видети и оквир „Који део дана?“)

⁹ У фусноти за Излазак 12:6 каже се да је јагње требало заклати „између две вечери“. У неким преводима Светог писма се користи управо тај израз. На пример, у преводу др Лује Бакотића стоји „између два вечера“. Међутим, неки други преводи користе израз „у сумрак“ или „у вече“, као на пример превод Даничић–Караџић. Дакле, јагње је требало заклати након заласка сунца али док  се још увек видело, то јест на почетку 14. нисана.

10. Када је према мишљењу неких требало клати јагње и да ли се то мишљење заснива на Светом писму?

¹⁰ Касније се од Израелаца захтевало да пасхалну жртву приносе у храму, што је значило да је било потребно више сати да се сви ти јагањци закољу. Зато су вековима касније неки Израелци почели да сматрају да се израз „између две вечери“ из Изласка 12:6 односи на крај 14. нисана, то јест на време откад сунце почне да залази после подне до времена када потпуно зађе. Али ако би то било тачно, када би онда Израелци јели пасхално јагње? Професор Џонатан Клаванс, добар познавалац древног јудаизма, каже следеће: „Нови дан је започињао заласком сунца, тако да је жртва приношена 14. нисана али почетак Пасхе и оброка је у ствари био 15. нисан, премда тај след датума није конкретно наведен у Изласку.“ Он је још написао: „Рабински списи [...] уопште не говоре о томе како се седер (пасхална вечера) обављао пре уништења храма“ 70. године н. е. (курзив наш).

11. (а) Кроз шта је Исус прошао за време Пасхе 33. године н. е.? (б) Зашто је 15. нисан 33. н. е. назван ’великим сабатом‘? (Видети фусноту.)

¹¹ Ког дана је онда прослављена Пасха 33. године н. е.? Исус је 13. нисана, то јест дан пре него што је требало „жртвовати пасхалну жртву“, Петру и Јовану рекао: „Идите и припремите нам пасхалну жртву да једемо“ (Лука 22:7, 8). А затим је 14. нисана, који је почео у четвртак након заласка сунца, „дошло време“ да Исус прослави Пасху са својим апостолима. Након оброка је успоставио Господову вечеру (Лука 22:14, 15). Те ноћи је Исус био ухапшен и осуђен. Прибијен је на стуб у подне 14. нисана и тог поподнева је умро (Јов. 19:14). Дакле, „Христ, наша пасхална жртва“, дао је свој живот као жртву истог дана када је било заклано пасхално јагње (1. Кор. 5:7; 11:23; Мат. 26:2). Исус је био сахрањен пре него што је почео 15. нисан * (Лев. 23:5-7; Лука 23:54).

12, 13. Како су и деца била укључена у прославу Пасхе?

¹² Вратимо се сада ономе што се догађало у Египту. Мојсије је рекао да Божји народ и убудуће треба да слави Пасху и да је то за њих  „трајан пропис“. Сваке године у време Пасхе деца су имала прилику да питају своје родитеље зашто славе тај празник. (Прочитати Излазак 12:24-27; Пон. зак. 6:20-23.) Дакле, Пасха је чак и деци служила „као спомен“, јер су из тога могла нешто научити (Изл. 12:14).

¹³ Израелци су тако из генерације у генерацију преносили својој деци важне поуке о Пасхи. Једна од тих поука је и то да Јехова може заштитити своје слуге. Деца су тако учила да Јехова није неко апстрактно божанство, већ да је стваран, живи Бог који брине о свом народу и штити га. Он је то и доказао заштитивши израелске првенце када је „Египћане ударио помором“.

14. Коју поуку данашњи родитељи могу пренети својој деци када је реч о Пасхи?

¹⁴ Од данашњих родитеља који су Јеховини сведоци не очекује се да сваке године причају својој деци о Пасхи. Али да ли на основу тог записа поучавате своју децу да Јехова штити свој народ? Да ли она виде да ви заиста верујете да Јехова и даље штити свој народ? (Пс. 27:11; Ис. 12:2). Да ли им држите лекције или се трудите да у опуштеној атмосфери разговарате с њима о томе? Та поука ће вашој породици помоћи да се још више узда у Јехову.

15, 16. Шта можемо научити о Јехови на основу библијског записа о Пасхи и избављењу из Египта?

¹⁵ Још једна важна поука коју можемо извући размишљајући о Пасхи јесте то да осим што Јехова може заштитити свој народ, он га може и избавити. Размислимо мало како су се Израелци осећали када их је избавио из Египта. Водио их је до Црвеног мора стубом од облака дању и стубом од ватре ноћу. Прошли су кроз Црвено море док су се са њихове леве и десне стране уздизали зидови од воде. Када су безбедно прешли море, гледали су како се та вода обрушава на египатску војску. Захвални за то избављење, Израелци су запевали Јехови ову песму: „Запеваћу Јехови [...] Коња и коњаника у море је бацио. Јах је снага моја и сила моја, јер он је спасење моје“ (Изл. 13:14, 21, 22; 15:1, 2; Пс. 136:11-15).

¹⁶ Ако имате децу, да ли им помажете да се уздају у Јехову као Избавитеља? Када доносите неке одлуке или када разговарате са својом децом, могу ли она видети да се уздате у Јехову и ослањате на њега? Током вечери за породично проучавање можете разматрати Излазак од 12. до 15. поглавља и истаћи како је Јехова избавио свој народ. Неком другом приликом можете истаћи исту мисао разматрајући Дела апостолска 7:30-36 или Данила 3:16-18, 26-28. Сви ми, и млађи и старији, треба да се уверимо у то да Јехова није био Избавитељ само у прошлости. Као што је избавио свој народ у Мојсијево време,  тако ће и у будућности избавити своје слуге. (Прочитати 1. Солуњанима 1:9, 10.)

17, 18. Зашто је Исусова крв много вреднија од крви пасхалног јагњета?

¹⁷ Прави хришћани не славе Пасху. Тај празник је део Мојсијевог закона, а ми нисмо под тим Законом (Римљ. 10:4; Кол. 2:13-16). Ми обележавамо годишњицу смрти Божјег Сина. Али без обзира на све то, нека обележја тог празника који је почео да се слави у Египту могу бити веома корисна за нас.

¹⁸ Крв којом су Израелци попрскали своје довратке спасла је живот њиховим првенцима. Ми данас не приносимо Јехови животињске жртве, ни за Пасху ни у неко друго време. Али постоји једна боља жртва која нам трајно може спасти живот. Апостол Павле је писао о „скупштини првенаца који су записани на небесима“. Он је објаснио да је Исусова крв заправо „крв шкропљења“ која је помазаним хришћанима омогућила живот на небу (Јевр. 12:23, 24). Та иста крв доноси спасење и оним хришћанима који се надају вечном животу на земљи. Сви ми треба да се често сетимо следећих речи: „Преко њега, његовом крвљу, ослобођени смо откупнином, опроштени су нам преступи по богатству његове незаслужене доброте“ (Еф. 1:7).

19. Како је Исус умро и зашто то јача нашу веру у библијска пророчанства?

¹⁹ Када су Израелци клали пасхално јагње, нису смели да му ломе кости (Изл. 12:46; Бр. 9:11, 12). Шта се може рећи за ’Јагње Божје‘, то јест за Исуса који је дао свој живот као откупну жртву? (Јов. 1:29). Исус је био прибијен на стуб између два разбојника. Израелци су тражили од Пилата да се онима који су били на стубу поломе ноге. То би убрзало њихову смрт тако да не би остали да висе на стубу 15. нисана, то јест на велики сабат. Војници су поломили ноге разбојницима, али „кад су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му поломили ноге“ (Јов. 19:31-34). Баш као што пасхалном јагњету нису ломљене кости, тако ни Исусове кости нису биле сломљене. Тако је пасхално јагње било ’сенка‘, то јест предслика онога што се догодило 14. нисана 33. године н. е. (Јевр. 10:1). Осим тога, тиме су се испуниле речи из Псалма 34:20, што још више јача нашу веру у библијска пророчанства.

20. Која значајна разлика постоји између Пасхе и Господове вечере?

²⁰ Међутим, постоје разлике између Пасхе и Господове вечере. То показује да Пасха коју су Израелци славили није била предслика онога што ће Христови следбеници радити у спомен на његову смрт. Пасхална вечера је укључивала месо јагњета, али не и његову крв. То се разликује од онога што је Исус заповедио својим ученицима да раде. Он је рекао да они који ће владати у „Божјем краљевству“ треба да узимају хлеб и вино као симболе његовог тела и његове крви. У следећем чланку ћемо детаљније говорити о томе (Мар. 14:22-25).

21. Зашто је корисно да знамо нешто о Пасхи?

²¹ Нема сумње у то да је оно што се догодило 14. нисана 1513. пре н. е. било веома значајно за Божји народ и да на основу тога можемо извући важне поуке. Зато иако је Пасха била „спомен“ за Израелце, ми као прави хришћани треба да знамо нешто о томе и да из тога извучемо вредне поуке будући да је и запис о Пасхи део ’свег Писма које је надахнуто од Бога‘ (2. Тим. 3:16).