Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто Јеховини сведоци не учествују у рату?

Зашто Јеховини сведоци не учествују у рату?

Питања читалаца

Зашто Јеховини сведоци не учествују у рату?

Где год да живе, Јеховини сведоци су већ дуги низ година познати по томе што не учествују у ратовима између народа или зараћених страна унутар једног народа. „Јеховини сведоци остају потпуно неутрални у време рата“, запажено је пре 50 година у делу Australian Encyclopædia.

Главни разлог због ког се Јеховини сведоци не боре у ратовима јесте то што би учествовање у таквим сукобима било у супротности с њиховом хришћанском савешћу. Њихова савест је обликована на основу заповести и примера Господа Исуса Христа. Он је упутио своје следбенике да воле своје ближње. Такође је заповедио: „Волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе“ (Лука 6:27; Матеј 22:39). Када је један од његових ученика покушао да га одбрани мачем, Исус му је рекао: „Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача хватају од мача ће и погинути“ (Матеј 26:52). Он је тако речју и делом јасно ставио до знања да његови следбеници не треба да узму оружје у руке и боре се у рату.

Још један разлог због ког Јеховини сведоци не иду у рат јесте то што они припадају међународној заједници верника. Уколико би се нашли на бојном пољу, морали би да се боре против своје браће, чиме би прекршили Исусову заповест да ’воле једни друге‘ (Јован 13:35).

Горња начела која се темеље на љубави, за Јеховине сведоке нису само теорија. Примера ради, осмотрите како су они поступали током Другог светског рата, 1939-1945. У Сједињеним Државама је више од 4 300 Јеховиних сведока било послато у федералне затворе због тога што су одбили да иду у војску. У Великој Британији је било затворено преко 1 500 Сведока, међу којима више од 300 жена, јер су одбили да учествују у активностима повезаним с ратом. У нацистичкој Немачкој је више од 270 Сведока било погубљено по налогу државе због одбијања да узму оружје. Под нацистичким режимом је преко 10 000 Сведока доспело у затворе или концентрационе логоре. Сведоци у Јапану су такође доживели страховите патње. Према томе, свако ко је изгубио вољену особу у Другом светском рату — или у било ком рату након њега — може бити уверен да ниједан Јеховин сведок није одговоран за тај губитак.

Став Јеховиних сведока према рату је на упечатљив начин изражен у последњим речима 20-годишњег Волфганга Кусерова из Немачке. Њему су нацисти 1942. одрубили главу због тога што је одбио да иде у рат (Исаија 2:4). Он је пред војним судом рекао: „Одрастао сам у породици Јеховиних сведока и васпитаван сам у складу с оним што је Бог рекао у Светом писму. Највећи и најсветији закон који је он дао човечанству гласи: ’Воли свог Бога изнад свега и свог ближњег као самог себе.‘ Друга заповест је: ’Не убиј.‘ Да ли је наш Створитељ дао да се све ово запише за дрвеће?“ (Марко 12:29-31; Излазак 20:13).

Јеховини сведоци верују да ће само свемоћни Бог Јехова омогућити да на земљи влада трајан мир. Уверени су да ће он, у складу са својим обећањем, ’прекинути ратове до краја земље‘ (Псалам 46:9).