Помозите свом детету да се избори са жалошћу

У ЈЕДНОЈ прометној књижари, очајна мајка се пожалила продавачици: „Имате гомилу књига, али ништа што би могло помоћи мом детету!“ Мајка је тражила савете који би помогли њеном малом сину да се суочи са изненадном смрћу блиског члана породице.

Ова мајка је с правом била забринута. Како је само деци тешко да прихвате чињеницу да је неко њима драг умро! Дете безбрижно расте у окриљу породице, а онда смрт однесе драгу особу којој је оно било веома привржено. Како ви као родитељи можете помоћи свом детету ако је неизбежно да ће до таквог губитка доћи или се то већ десило?

Наравно, ако сте изгубили неку драгу особу, можда се и сами борите са осећањима и заокупљени сте својим болом. Међутим, не смете заборавити да је детету потребна ваша подршка. „Деца начују делове разговора и, ако су препуштена сама себи, често ће изврнути или погрешно протумачити оно што су чула“, запажа се у једној публикацији установе за збрињавање неизлечивих болесника у Минесоти. Још се каже: „Деци треба рећи истину.“ Зато је мудро објаснити им чињенице на начин на који она то могу разумети. То није лако пошто не могу сва деца подједнако разумети оно што се дешава (1. Коринћанима 13:11).

Како објаснити шта је смрт

Неки истраживачи кажу да када се с дететом разговара о смрти, родитељи треба да буду обазриви при коришћењу израза као што су „он спава“, „изгубили смо га“ и „отишао је“. Ако користимо такве изразе без објашњења, то може збунити дете. Наравно, Исус је сасвим прикладно смрт упоредио са спавањем. Међутим, немојмо заборавити да се он није обраћао деци. Осим тога, он је објаснио то поређење. Најпре је рекао својим следбеницима: „Наш пријатељ Лазар је заспао.“ Премда су то били одрасли људи, његови ученици су „мислили да [Исус] говори о спавању, о сну“. Зато је Исус разјаснио: „Лазар је умро“ (Јован 11:11-14). Ако је одраслима потребно такво  разјашњење, колико је то тек потребно деци!

„Мајка ће можда користити блаже речи када са својим дететом разговара о смрти“, кажу аутори Мери Ен и Џејмс Емсвилер, „али она тиме у његов ум може усадити неке нове представе које га могу уплашити или му нашкодити.“ На пример, ако малом детету једноставно кажемо да покојник спава, оно ће се можда плашити да се неће више пробудити кад увече оде на спавање. А ако му се каже да је та драга особа „отишла“, оно се може осећати одбачено или напуштено.

Када свом детету настоје да објасне појам смрти, многи родитељи увиђају да деца боље разумеју јасне, конкретне речи него апстрактне појмове или ублажене изразе (1. Коринћанима 14:9). Стручњаци препоручују да подстакнете дете да поставља питања и да каже шта га брине. Ако често разговарате с дететом, имаћете прилике да разјасните оно што му није јасно и увидећете на које му још начине можете помоћи.

Поуздан извор савета

Док жали за умрлом особом, дете ће од вас очекивати савете, подршку и одговоре. Где можете пронаћи тачне информације о смрти? Многи су утврдили да је Библија поуздан извор утехе и наде. У њој се налазе јасни одговори о томе зашто умиремо, о стању мртвих и нади за умрле. Једноставна истина да „мртви нису свесни ничега“ требало би да помогне вашем детету да схвати да преминула особа не пати (Проповедник 9:5). Осим тога, Бог нам путем Библије пружа наду да ћемо опет видети наше вољене умрле у Рају на земљи (Јован 5:28, 29).

Тиме што користите Свето писмо, помоћи ћете свом детету да увиди да се ту налазе практични савети и утеха за сваку тешку ситуацију. Истовремено, ваше дете ће видети да се ви као родитељ ослањате на Божју Реч за вођство у важним стварима у животу (Пословице 22:6; 2. Тимотеју 3:15).

Одговори на ваша питања

Док помажете свом детету да се избори с губитком вољене особе, можда ћете наићи на ситуације у којима нећете знати како да поступите. Шта тада можете учинити? * Осмотримо нека уобичајена питања која се могу појавити.

• Да ли треба да прикривам тугу пред својим дететом? Природно је што желите да заштитите своје дете. Међутим, да ли је погрешно да ваше дете види да жалите? Многи родитељи су утврдили да је најбоље да отворено изразе своју жалост, показујући детету да је нормално жалити. Неки су с децом разговарали о библијским примерима особа које су отворено показивале тугу. На пример, Исус је заплакао када је његов драги пријатељ Лазар умро. Он није крио своје емоције (Јован 11:35).

• Да ли дете треба да присуствује сахрани и другим погребним церемонијама? Ако ће дете присуствовати, мудро је објаснити му унапред шта ће се дешавати и зашто. Наравно, у неким околностима родитељи ће сматрати да постоје добри разлози да њихово дете уопште не присуствује том догађају, или да буде само на једном делу. Деци која присуствују погребном говору који одржавају Јеховини сведоци могу користити  библијске мисли које ће тамо чути. Осим тога ’срдачна љубав‘ међу присутнима може оставити дубок утисак и деловати утешно чак и на дете (Римљанима 12:10, 15; Јован 13:34, 35).

• Да ли треба са својим дететом да разговарам о покојнику? Неки истраживачи су утврдили да ако у потпуности избегавате ту тему, ваше дете може доћи до погрешног закључка да кријете нешто о покојнику или покушавате да избришете сваку успомену на њега. Ауторка Џулија Ратки запажа: „Важно је да помогнете детету да научи да живи са успоменама и да се не плаши.“ Отворен разговор о преминулој особи, укључујући и позитивне стране њене личности и живота, може много помоћи детету да се избори са жалошћу. Родитељи који су Сведоци теше своју децу библијском надом у ускрсење на рајској земљи, где неће бити болести и смрти (Откривење 21:4).

• Како могу помоћи детету док жали? Док је у жалости за преминулом особом, ваше дете може доживети и физичке последице, као што је болест. Може постати гневно или забринуто због тога што се осећа беспомоћно и изневерено. Немојте се изненадити ако дете мучи снажан осећај кривице, ако се више веже за вас или ако се успаничи уколико дођете касно кући или се разболите. Како да се поставите када ваше дете пролази кроз такав период? Оно никада не би требало да има осећај да ви не примећујете да му је тешко. Зато запажајте шта се дешава и пратите ситуацију. Пазите да не изведете неки погрешан закључак или да не потцените утицај који смрт драге особе има на њега. Стално га уверавајте у своју љубав и подстичите га да поставља питања и отворено разговара с вама. „Утехом из Писама“ можете свом детету помоћи да има чвршћу наду, а то ће свакако користити и вама (Римљанима 15:4).

• Када треба да се вратимо уобичајеној породичној рутини и другим обавезама? Стручњаци кажу да треба наставити са што више свакодневних активности. То је веома корисно у суочавању са жалошћу. Међу Јеховиним сведоцима, многи родитељи су утврдили да редовне духовне активности, као што су породично проучавање Библије и присуствовање хришћанским састанцима, помажу породици да буде стабилна и јака (Поновљени закони 6:4-9; Јеврејима 10:24, 25).

Док Јехова Бог не учини крај болести и смрти, деца ће с времена на време морати да се суоче са смрћу неке драге особе (Исаија 25:8). Међутим, показивањем љубави и пружањем подршке, деци се може помоћи да се успешно изборе с таквим губитком.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 19. страни]

Подстакните дете да поставља питања и да каже шта га брине

[Слика на 20. страни]

Наставите са уобичајеном рутином, у шта спада и породично проучавање Библије