РОЂЕНА сам у Илокос Нортеу на Филипинима, 10. децембра 1968, као седмо од десеторо деце. Попут већине Филипинаца, одгајани смо као католици. Завршила сам средњу школу 1986. и имала сам велику жељу да постанем медицинска сестра. Али тај сан ми се није остварио јер сам се озбиљно разболела. Чак сам мислила да ћу умрети. Била сам толико очајна да сам преклињала Бога да ми помогне и обећала да ћу му служити целог живота ако се опоравим.

Иако је опоравак дуго трајао, нисам заборавила своје обећање. Зато сам се у јуну 1991. уписала у једну пентекосталну библијску школу. Речено нам је да ће школски програм обухватати добијање „дара светог духа“. Желела сам да имам исцелитељску моћ. У школи смо учили да то можемо добити путем поста и молитви. Једном сам хтела да одам утисак да имам „дар“ па сам за време молитве кришом слушала једну другарицу док се наглас молила у углу. Када је била при крају, брзо сам се вратила до места где сам клечала. Након тога сам јој поновила управо оно за шта се молила и она је поверовала да имам „дар светог духа“.

Док сам похађала школу, имала сам много питања. На пример, у Матеју 6:9 говори се о „Оцу“ и његовом „имену“. Питала сам се: „Ко је Отац о ком говори Исус?“ и „Чије име треба да се свети?“ Одговори које су давали учитељи били су често нејасни и нисам била задовољна њима. Говорили су о Тројству и рекли да је то једна тајна. Мене је то веома збуњивало. Па ипак, нисам прекинула своју обуку за пастора.

У библијској школи смо били поучени да Јеховини сведоци заступају најгору могућу лажну религију. Називали су их антихристима. Због тога сам развила одбојност према њима.

Током друге године школовања, дошла сам кући код родитеља за време распуста. Моја старија сестра Кармен чула је да сам у посети па је и она дошла. Била је крштени Јеховин сведок и већи део свог времена проводила је у служби проповедања. Када је покушала да ме поучава о Богу, љутито сам јој рекла: „Ја већ познајем Бога коме служим!“ Након што сам се извикала на њу и извређала  је, одгурнула сам је и више јој нисам дозволила да ми прича о томе.

Када сам се вратила у школу, Кармен ми је послала брошуру Да ли треба веровати у Тројство? * Одмах сам је згужвала и бацила у ватру. Још увек сам била љута на њу.

Током школовања сам успела да преобратим неке особе. Посебно сам била поносна када су ми се мајка и брат придружили у пентекосталној цркви.

Дипломирала сам у пентекосталној библијској школи у марту 1994. Као што сам описала на почетку, тада је био у посети један путујући проповедник. Сви смо желели да будемо с њим јер смо веровали да поседује исцелитељски дар. Придружили смо му се на бини, скакали и пљескали рукама у ритму музике. Свако кога би он дотакао пао би на под, „обузет духом“. * Додирнуо је и мене, након чега сам пала и онесвестила се. Када сам дошла себи, била сам уплашена али и радосна јер сам осетила да сам добила моћ да лечим.

Убрзо након тога, помоћу исцелитељске моћи излечила сам једно дете које је имало високу температуру. Када сам се помолила, одмах је почело да се зноји а температура је спала. Сматрала сам да коначно имам прилику да испуним своје обећање Богу. Па ипак, осећала сам неку празнину. Дубоко у себи веровала сам да постоји само један Бог, али нисам га стварно познавала. Осим тога, мучиле су ме сумње у вези са многим учењима наше цркве.

Након ових догађаја, моје непријатељство према Јеховиним сведоцима било је још веће. Спалила бих сваку њихову публикацију на коју бих наишла. Онда се десило нешто неочекивано. Запрепастила сам се када сам сазнала да мајка више не жели да припада нашој религији. Кармен је проучавала Библију с њом! Била сам страшно љута на своју сестру.

У то време сам код мајке пронашла часопис Пробудите се! Нисам га по обичају спалила јер ме је занимало шта то она чита. Зато сам га прелистала и за око ми је запао чланак о човеку који је снажно веровао у учења своје цркве. Али када је почео да чита публикације Сведока упоредо са Библијом, уверио се да учења о Тројству, паклу и бесмртности душе немају библијски темељ. То је на мене оставило велики утисак јер ме је баш то занимало. Од тада сам имала још већу жељу да разумем библијску истину.

У часопису Пробудите се! прочитала сам још једну животну причу, овог  пута о алкохоличару и зависнику од дроге који се потпуно променио јер је почео да проучава Библију. Након тога сам почела да читам и друге публикације Јеховиних сведока. Пронашла сам брошуру Божанско име је вечно. * У њој сам видела да се Бог зове Јехова. Била сам пресрећна што сам сазнала истину о једином правом Богу! (Поновљени закони 4:39; Јеремија 10:10).

Наставила сам да читам у тајности и сазнала многа библијска учења. На пример, у пентекосталној школи сам поучавана да је Исус Бог, али сам из Библије видела да је он „Син Бога живога“ (Матеј 16:15, 16).

Када сам поново видела Кармен, она се изненадила јер сам затражила брошуру Божанско име је вечно, као и још неке публикације. Провела сам толико година у библијској школи а нисам поучена истини. Била сам заслепљена. Али сада ми је срце било пуно радости због онога што сам сазнала из Библије. Лично сам се уверила у Исусове речи: „Упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32). Захваљујући истини, мој живот је почео да се мења.

Неко време сам сматрала да могу тајно обожавати Јехову Бога и уједно бити пастор. Међутим, убрзо сам разумела да не могу поучавати друге многим учењима цркве. Али била сам уплашена. Од чега ћу живети ако више не будем пастор? Каква би то била срамота за цркву ако би један од њених пастора постао Јеховин сведок! Зато сам наставила с том службом али сам избегавала да говорим о лажним учењима цркве.

Кармен ми је приликом следећег сусрета предложила да одем на један састанак Јеховиних сведока. Пошто сам често одлазила у нашу главну цркву у Лаоагу, искористила сам прилику да тамо потражим Дворану Краљевства где се састају Сведоци. Ту сам упознала Алму Пресиосу Виљарин, којој су од миља дали надимак који у преводу значи „драгоцена“. Она је много времена проводила у служби проповедања. Иако сам још увек имала негативно мишљење о Сведоцима, сложила сам се да с њом проучавам Библију.

Моја сестра ми је с пуно стрпљења преносила библијска учења. Сада сам то исто стрпљење видела код Алме. Много ми је помогла да разумем Библију иако бих се ја понекад изнервирала, започела расправу, па чак и повисила тон  инсистирајући на ономе чему сам раније била поучена. Лично занимање, понизност и благост које су показивали Алма и други Сведоци оставили су дубок утисак на мене. То ме је подстакло да пожелим да служим Јехови.

У јулу 1995. схватила сам да немам други избор него да прекинем са пасторском службом. Због чега? У Откривењу 18:4, где се на симболичан начин говори о кривој религији, стоји: „Изађите из ње, народе мој, да не будете саучесници у њеним гресима и да вас не задесе њене невоље!“ Од чега ћу сада да живим? У Јеврејима 13:5 налази се обећање које је Бог дао онима који врше његову вољу: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити.“

Иако су ми се отац и брат жестоко противили, две недеље пре крштења сам скупила храброст да одем кући и спалим све ствари које сам користила док сам била пастор. Након тога сам увидела да су нестале посебне моћи које сам некада имала. Раније сам ноћу, док сам спавала, осећала да ме нешто стално притиска. Тај осећај је такође нестао. Сенке које сам виђала на прозору моје собе више се никада нису појавиле. Проучавајући Библију, сазнала сам да сви данашњи такозвани дарови, попут исцелитељске моћи, не потичу од Бога већ од злих духова. Пресрећна сам што сам се ослободила њиховог утицаја, попут слушкиње из које је апостол Павле истерао ’гатарског демона‘ (Дела апостолска 16:16-18).

Осећала сам неописиву радост када сам се заједно са својом мајком крстила као Јеховин сведок у септембру 1996. Након крштења сам много година већи део свог времена посвећивала служби проповедања.

Сада сам у браку са Силвером и нас двоје дајемо све од себе да нашу ћерку поучавамо библијској истини. Заједно са нама још нека моја браћа и сестре служе Јехови. Иако ми је жао што много година нисам на прави начин познавала Бога, веома сам срећна што сада познајем Бога коме служим.