Алберто је био војник скоро десет година. Он прича: „Наш војни свештеник нас је благосиљао речима: ’Бог је с вама.‘ Али размишљао сам: ’Треба да идем да убијам, а у Библији пише: „Не убиј.“‘“

Реј је у Другом светском рату био у морнарици. Једном је питао војног свештеника: „Долазите на брод и молите се да наша војска победи. Зар се то исто не ради и на непријатељској страни?“ Свештеник му је одговорио да су чудни путеви Господњи.

Ако вам тај одговор не звучи уверљиво, нисте једини.

Исус је рекао да је једна од највећих Божјих заповести: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Марко 12:31). Да ли је требало да та љубав зависи од тога где ближњи живи или ком народу припада? Не. Исус је својим ученицима рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јован 13:34, 35). Њихова међусобна љубав је тако снажна и јединствена да се по њој могу препознати. Они су спремни да дају свој живот једни за друге и никада га никоме не би одузели.

Први хришћани су живели по Исусовим речима. У делу The Encyclopedia of Religion стоји: „Рани црквени оци, међу којима Тертулијан и Ориген, потврдили су да хришћани нису смели одузети људски живот и да су због тог начела одбијали да се прикључе римској војсци.“

Пошто Јеховиних сведока има у скоро свим земљама, то значи да се, у случају сукоба двеју земаља, могу наћи на обе стране. Чак и тада, до изражаја долази љубав по којој су препознатљиви.

На пример, током етничког сукоба који је 1994. букнуо у Руанди између Хутуа и Тутсија, Јеховини сведоци су остали потпуно неутрални. Сведоци из једног племена скривали су Сведоке из другог племена, често ризикујући свој живот. Двојица Сведока из племена Хуту помагала су суверницима из племена Тутси, али је милиција Интерахамве то открила и ухапсила их. Рекли су им: „Они који помажу Тутсијима заслужују смрт.“ Нажалост, обојица су затим убијена (Јован 15:13).

Шта мислите: Да ли Јеховини сведоци поступају у складу са Исусовим речима о самопожртвованој љубави?