С ДРУГЕ стране, поборници међуверског дијалога виде ствари сасвим другачије. „Реците ми да ли постоји религија која не заговара саосећање [...] очување животне средине [...] и којој није важно човекољубље“, поставио је питање Ебу Пател, оснивач организације Interfaith Youth Core, која се залаже за међуверску сарадњу.

Заиста, постоје прилике када се будисти, католици, протестанти, хиндуси, муслимани и многи други удружују у борби против сиромаштва, у кампањама за људска права, у настојањима да се забране копнене мине или да се скрене пажња јавности на очување животне средине. Циљ међуверског дијалога јесте да се постигне узајамно разумевање и подршка. Разноликост међу религијама велича се церемонијама с упаљеним свећама, фестивалима, музиком, молитвама и тако даље.

Да ли ће такво удруживање решити међуверске сукобе? Да ли је то Божји начин да промени свет набоље?

Једна од највећих међуверских организација хвали се да делује у 76 земаља и да се међу њеним чланицама налази преко 200 вера. Њихов циљ је „подстицање трајне и свакодневне међуверске сарадње“. Међутим, то је много лакше рећи него учинити. На пример, оснивачи су рекли да су морали врло пажљиво да бирају речи своје повеље како не би увредили ниједну веру или племенску религију. Зашто? Један разлог је неслагање око тога да ли у повељи треба помињати Бога. На крају су се сложили да се на Бога чак неће ни указивати.

Али ако се Бог изостави, која је сврха вере? Осим тога, по чему се међуверски покрети разликују од световних хуманитарних или филантропских организација? Није чудо што једна међуверска организација себе не описује као верско тело већ као „организацију која гради мостове међу људима“.

„Све традиционалне религије преносе исту поруку, а то је љубав, саосећање и праштање“, каже далај-лама, истакнути поборник међуверских активности. Он додаје:  „Важно је да ове вредности постану део наше свакодневице.“

Истина је да се не може довољно нагласити значај љубави, саосећања и праштања. То подупире и такозвано Златно правило, које је изнео Исус. Оно гласи: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Али да ли је сврха праве религије да само подстиче на добро?

Апостол Павле је о многим својим савременицима који су тврдили да служе Богу рекао: „Сведочим за њих да се ревно труде да угоде Богу, али не знају тачно шта је његова воља.“ У чему је био проблем? Павле је рекао да они „не познају Божју праведност“ и да зато „настоје да успоставе своју“ (Римљанима 10:2, 3). Због тога што нису познавали Божју вољу, њихова ревност и вера били су узалудни (Матеј 7:21-23).

„Срећни су миротворци“, рекао је Исус (Матеј 5:9). Он је поступао у складу са оним што је научавао тако што је одвраћао људе од насиља и тако што је ширио поруку мира људима из свих религија (Матеј 26:52). Они који су се одазвали постали су део заједнице која је била повезана истинском љубављу (Колошанима 3:14). Али да ли је Исусов циљ био само да гради мостове међу људима различитог порекла како би они живели у миру? Да ли је учествовао с другима у њиховим верским активностима?

Верске вође фарисејске и садукејске струје огорчено су се противили Исусу, чак су тражили начин да га убију. Како је он реаговао? Исус је својим ученицима рекао: „Пустите их. Они су слепе вође“ (Матеј 15:14). Исус није желео да има ишта с њима.

Нешто касније, основана је хришћанска скупштина у Коринту, грчком граду који је био познат као мултиверска средина. Како је требало да поступају хришћани у таквом окружењу? Апостол Павле је нагласио да не треба да учествују у активностима других религија када је питао: „Шта имају заједничко праведност и безакоње? Или шта имају заједничко светлост и тама? Надаље, у чему се слажу Христ и Велијал [Сатана]?“ Касније је додао: „Изађите из њихове средине и одвојте се“ (2. Коринћанима 6:14, 15, 17).

Јасно је да Библија не одобрава удруживање религија. Али можда се питате: ’Како се онда може постићи право јединство?‘

Међународна свемирска станица је право чудо технике у свемиру, а на том пројекту је удруженим снагама радило око 15 земаља. Да ли верујете да би успеле у томе да се нису договориле које ће нацрте користити?

У суштини, исто је и са савременим међуверским покретима. Иако се њихове чланице залажу за сарадњу и поштовање, нису се сложиле око заједничког „нацрта“ на основу ког се може градити вера. Зато и даље постоје велика морална и доктринарна неслагања.

Библија садржи Божја мерила која се могу упоредити с „нацртом“ по ком треба да градимо свој живот. Они који усвоје Божја мерила немају расне и верске предрасуде и научили су да живе у миру и јединству. Бог је то и прорекао, рекавши: „Тада [ћу] народима дати чист језик, да би сви призивали Јеховино име и служили му раме уз раме.“ Дакле, за јединство је неопходан „чист језик“, а то су библијска мерила за служење Богу (Софонија 3:9; Исаија 2:2-4).

Јеховини сведоци вас срдачно позивају да дођете у вама најближу Дворану Краљевства и сами се уверите да међу њима владају мир и јединство (Псалам 133:1).