КО ЈЕ био Томас Емлин и шта га је навело да се бори за истину? Шта можемо научити од њега?

Да бисмо добили одговоре на ова питања, вратимо се у Енглеску и Ирску с краја XVII и почетка XVIII века. Англиканска црква је у то време имала велику моћ. Разне протестантске групе, као и многи појединци, били су у сукобу са Црквом.

Управо у једном таквом миљеу, у Стамфорду у енглеској грофовији Линколншир, родио се 27. маја 1663. Томас Емлин. Своју прву проповед одржао је када је имао 19 година. Касније је постао свештеник једне грофице која је живела у Лондону. Након тога, преселио се у Белфаст. Тамо је постао пастор у једној цркви. С временом је служио и на другим местима, између осталог и у Даблину.

У то време, Емлин је пажљиво изучавао Библију. Тако је почео да сумња у Тројство, у које је раније веровао. Истраживање јеванђеља̂ је потврдило његове сумње.

Оно што је открио није одмах обелоданио. Међутим, неки у његовој цркви у Даблину приметили су да у својим проповедима не помиње Тројство. Знајући да његова сазнања неће наићи на одобравање, написао је: „Када се сазна за моја гледишта, не могу очекивати да ћу остати на овој дужности.“ У јуну 1702, два свештеника су га оптужила да у својим проповедима намерно изоставља Тројство. Тада им је признао да више не верује у то и понудио је оставку.

За само неколико дана, напустио је Даблин и отишао у Енглеску. Међутим, после неколико седмица се вратио да би средио неке ствари, намеравајући да се потом трајно пресели у Лондон. У нади да ће одбранити своје ново гледиште, у Даблину је објавио књигу у којој је изнео јасне библијске доказе зашто Исус не може бити Свемоћни Бог (An Humble Inquiry Into the Scripture-Account of Jesus Christ). То је разљутило чланове његове бивше цркве у Даблину и против њега је подигнута званична тужба.

Емлин је ухапшен, и 14. јуна 1703. изведен пред краљевски суд у Даблину. У књизи у којој је описао своје суђење, рекао је: „Оптужен сам због писања и објављивања књиге, у којој сам, како се тврди, богохулно и злобно тврдио да Исус Христ није једнак Богу Оцу“ (True Narrative of the Proceedings). Суђење је било права фарса. Поред судија је седело још седам бискупа ирске цркве. Емлину није било дозвољено да се брани. Ричард  Левинс, уважени адвокат, рекао је Емлину да ће бити „гоњен као вук, без милости“. На крају суђења је председавајући судија Ричард Пајн рекао пороти да ако не донесе очекивану пресуду, „ту су његови лордови, бискупи“, можда указујући да ће порота бити кажњена.

Када је Емлин проглашен кривим, заменик јавног тужиоца предложио му је да повуче своје речи. Емлин је одбио. Одређена му је новчана казна и затвор од годину дана. Будући да није имао новца, морао је да одслужи казну затвора од две године, све док један пријатељ није убедио надлежне особе да му смање казну. Пуштен је на слободу 21. јула 1705. Понижење које је доживео навело га је да каже оно што смо на почетку цитирали: „Спреман сам да патим због онога што сматрам истином о [Богу] и његовој слави.“

Емлин се преселио у Лондон, где се сусрео с Вилијамом Вистоном, библистом који је такође био на злом гласу због радова у којима је износио своја гледишта о библијској истини. Вистон је уважавао Емлина, називајући га „првим и правим поборником изворног хришћанства“.

Попут Вилијама Вистона и уваженог научника Исака Њутна, Емлин је открио да у Библији нема основа за веровање у Тројство, које је дефинисано у Атанасијевом символу вере. То је објаснио речима: „Након дубоког и озбиљног размишљања и изучавања Светог писма [...] нашао сам ваљане разлоге [...] да променим мишљење о Тројству.“ Закључио је да је „Бог и Отац Исуса Христа једино Врховно Биће“.

На основу чега је дошао до тог закључка? Наишао је на многе стихове који указују на разлику између Исуса и његовог Оца. Следи неколико примера (Емлинови коментари су написани искошеним словима):

•  Јован 17:3. „За Христа се нигде не каже да је он Бог или вишњи Бог, то јест да је једини Бог.“

•  Јован 5:30. „Син не врши своју, већ Очеву вољу.“

•  Јован 5:26. „Свој живот је добио од Оца.“

•  Ефешанима 1:3. „Иако се за Исуса Христа често каже да је Син Божји, нигде се за Оца не каже да је Отац Божји, премда се често назива Оцем Господа Исуса.“

Након што је размотрио све доказе, Емлин је јасно рекао: „У Светом писму се нигде не указује, а камоли изричито наводи, да су Отац, Син и Свети Дух једно јединствено биће.“

Многи се данас плаше да стану на страну библијске истине. Али Емлин није био такав. Он ју је храбро заступао и борио се за њу. То се види из његових речи: „Ако човек није спреман да стане иза истине, коју јасно види у Светом писму, зашто га онда уопште чита и трага за њом?“

Емлин и други могу нас подстаћи да се преиспитамо да ли смо спремни да бранимо истину када нас други мрзе због ње. Добро је да размислимо: ’Шта ми је важније — углед и одобравање средине или истина из Божје Речи?‘