СВИ знамо како изгледа кад се неко наљути, а сигурно се и ми понекад наљутимо. Иако можда гледамо на гнев као на негативну емоцију коју треба савладати, често сматрамо да имамо ваљан разлог да се љутимо, посебно кад неко уради нешто што ми мислимо да није у реду. Америчко удружење психолога је објавило чланак у ком се наводи да је „гнев сасвим нормална, и уопште узев здрава људска емоција“.

Могли бисмо закључити да је ова изјава тачна када је упоредимо са оним што је апостол Павле написао под Божјим надахнућем: „Ако се гневите, немојте грешити. Сунце да не зађе, а да ви још осећате гнев“ (Ефешанима 4:26). Он је овим речима потврдио чињеницу да се човек понекад може разгневити. Да ли то онда значи да треба да дајемо одушка гневу или можда треба да се трудимо да га контролишемо?

Када је апостол Павле написао тај савет, вероватно је имао на уму речи псалмисте који је рекао: „Ако се и узнемирите, немојте грешити“ (Псалам 4:4). Међутим, која је била сврха Павловог савета о гневу? То се види из његових следећих речи: „Нека се сва злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор уклони од вас заједно са свом злоћом“ (Ефешанима 4:31). Павле је заправо подстицао хришћане да не дају одушка гневу. Занимљиво је што и Америчко удружење психолога даље наводи: „Истраживања показују да искаљивање беса заправо распламсава бес и повећава агресивност, и уопште не помаже у [...] решавању проблема.“

Како онда можемо уклонити од себе гнев и његове лоше последице? Соломон, мудри краљ древног Израела, написао је: „Разумевање човека задржава од гнева, и част му је да пређе преко преступа“ (Пословице 19:11). Како нам разумевање може помоћи када нас обузме љутња?

Када имамо разумевање, то значи да можемо проникнути у нешто и видети испод  површине. Како нам то помаже када смо увређени или испровоцирани?

Можда смо огорчени када видимо неку неправду. Међутим, ако дозволимо да нас емоције савладају и бурно реагујемо, то би могло нанети штету нама или другима. Баш као што неконтролисана ватра може уништити кућу, тако и искаљивање беса може уништити нашу репутацију и наш однос с другима, па чак и с Богом. Зато када осетимо да нас обузима гнев, треба да застанемо и мало боље сагледамо ситуацију. Ако стекнемо потпунију слику, то ће нам сигурно помоћи да своја осећања држимо под контролом.

Управо то је и Соломоновом оцу, краљу Давиду, помогло да избегне кривицу за крв. Давид и његови људи су у Јудејској пустињи штитили стада која су припадала човеку по имену Навал. Када је било време за стрижу оваца, Давид је тражио од Навала нешто хране, на шта му је он одговорио: „Зар да узмем свој хлеб, своју воду и стоку коју сам поклао за оне који ми стригу овце и да то дам људима за које не знам ни одакле су?“ Каква увреда! Када је Давид то чуо, он је са својих 400 људи кренуо да убије Навала и све мушкарце из његовог домаћинства (1. Самуилова 25:4-13).

Навалова жена Авигеја је чула шта се десило и зато је кренула у сусрет Давиду и његовим људима. Када га је срела, поклонила му се и рекла: „Молим те, допусти да твоја робиња проговори пред тобом и саслушај речи своје робиње.“ Затим је објаснила колико је Навал безуман и рекла Давиду да би касније жалио ако би се осветио и пролио крв (1. Самуилова 25:24-31).

Како су Авигејине речи помогле Давиду да има потпунију слику и да, захваљујући томе, обузда своје емоције? Он је схватио да је Навал по природи безуман и такође је увидео да би на себе навукао кривицу за крв ако би се осветио. Можда смо и ми, као и Давид, веома љути због нечега. Шта треба да радимо? „Дубоко удахните и избројте до 10“, предлаже Клиника Мејо у једном чланку који говори о контролисању гнева. Заиста, вреди застати и размислити о узроку проблема и о последицама до којих би довела наша реакција. Разумевање нам заиста може помоћи да обуздамо гнев, па чак и да га потпуно савладамо (1. Самуилова 25:32-35).

Попут краља Давида, и данас су многи научили да контролишу гнев. Шта им је у томе помогло? Човек по имену Себастијан је објаснио како је са 23 године, док је био у затвору у Пољској, научио да контролише своју наглу нарав. У томе му је помогло проучавање Библије. „Обично најпре размислим о проблему“, каже он. „Затим се потрудим да применим савете из Библије. Увидео сам да су то најделотворнији савети.“

Библија је помогла и човеку по имену Сецуо. Он је испричао: „Раније бих на послу викао на друге када би ме изнервирали. Сада када проучавам Библију, научио сам да у таквим ситуацијама застанем и размислим: ’Ко је заправо крив? Да нисам ја можда узрок проблема?‘“ Размишљање о таквим питањима помогло му је да обузда гнев и савлада своја узбуркана осећања.

Љутња и гнев могу бити веома снажни, али савети из Божје Речи имају још већу снагу. Примењивање мудрих библијских савета и молитва за Божју помоћ могу нам помоћи да савладамо гнев.