ШТА бисте поклонили некој веома уваженој особи? У библијска времена, неки зачини и мирисно биље били су драгоцени као злато, па су се због тога сматрали даровима достојним једног краља. Зато није чудо што су међу поклонима које су астролози донели ’јудејском краљу‘ били тамјан и смирна (Матеј 2:1, 2, 11).

У Библији се такође говори да је краљица Саве поклонила краљу Соломону „сто двадесет таланата злата, балзама у великим количинама и драгог камења. Никада више није донето толико балзама колико је краљица Саве дала краљу Соломону“ * (2. Летописа 9:9). И други краљеви су слали Соломону балзам, у знак потврде пријатељских односа (2. Летописа 9:23, 24).

Зашто су у библијска времена мирисно биље и производи добијени од њега били тако цењени и скупоцени? Због своје важне примене, рецимо за негу лепоте, као и за верске обреде и припрему тела за сахрану. (Видети оквир „ Употреба ароматичног биља у библијска времена“.) Поред тога што је било веома тражено, зачинско и ароматично биље је било веома скупо због трошкова транспорта.

У библијско доба, неке ароматичне биљке су успевале у долини реке Јордан. Међутим, друге биљке су се увозиле. У Библији се помињу многи производи од мирисног биља. Међу њима су најпознатији шафран, алоја, * балзам, цимет, тамјан и смирна. Такође су били познати зачини попут кима, нане и копра, то јест мирођије.

Где су се набављале те егзотичне биљке? Алоја, касија и цимет долазили су са подручја данашње Кине, Индије и Шри Ланке. Смирна и тамјан су се добијали од дрвећа и биља из пустињских подручја која су се протезала од југа Арабије до Сомалије у Африци. А нард је долазио са Хималаја и био је искључиво индијски производ.

До Израела су многе зачинске и ароматичне биљке стизале преко Арабије. То је сигурно допринело томе да Арабија током другог и првог миленијума пре н. е. стекне „контролу над протоком робе између Истока и Запада“, као што стоји у делу The Book of Spices. Древни градови, тврђаве и одморишта за караване у Негеву, на југу Израела, показују куда су путовали трговци зачинима. Сва та места такође „сведоче о веома  уносној трговини [...] између јужне Арабије и Средоземља“, наводи Унесков центар за светску баштину.

Каравани који су превозили мирисно биље редовно су преко Арабије прелазили раздаљину од око 1 800 километара (Јов 6:19). У Библији се помиње да је трговачки караван Исмаилаца, који је ишао из Галада у Египат, носио ’ладанум, балзам и коре од дрвета које садрже смолу‘ (Постанак 37:25). Јаковљеви синови су тим трговцима продали свог брата Јосифа као роба.

Арабијски трговци су вековима имали готово потпуну контролу над трговином зачинима и ароматичним биљем. Једино су они набављали касију, цимет и друге производе из Азије. Да би спречили земље Средоземља да успоставе директне трговачке везе с произвођачима зачина на Истоку, Арабљани су ширили измишљене приче о опасностима којима су се излагали они који су набављали зачине. Прави извор зачина и ароматичних биљака вероватно је била „најбоље чувана трговачка тајна свих времена“, стоји у делу The Book of Spices.

Какве су приче Арабљани причали? Херодот, грчки историчар из петог века пре н. е., спомиње приче о застрашујућим птицама које су на неприступачним врлетима правиле гнезда од коре циметовца. Они који су желели да дођу до драгоценог цимета, писао је он, ставили би велике комаде меса у подножје литице. Птице би похлепно понеле толико меса у своја гнезда да би се она распала  и пала на земљу. Људи би онда брзо сакупили кору циметовца и продали је трговцима. Овакве приче су се надалеко препричавале. Тако се, због „наводне опасности приликом сакупљања [цимета], овај зачин продавао по веома високој цени“, наводи се у делу The Book of Spices.

С временом је тајна Арабљана била разоткривена и они су изгубили контролу над трговином зачина. До првог века пре н. е., Александрија у Египту постала је велика лука и трговачки центар за зачине и ароматично биље. Када су морепловци научили како да користе монсунске ветрове у Индијском океану, ка Индији су из египатских лука запловили римски бродови. Захваљујући томе, скупоцено зачинско биље постало је много заступљеније и приступачније.

Данас се цена зачина не може мерити са ценом злата. И сигурно не бисмо сматрали да су зачини или мирисне биљке прикладан поклон за једног краља. Па ипак, милиони људи широм света их и даље користе у производњи парфема и лекова и, наравно, да би побољшали укус хране. Као и пре више хиљада година, зачини и ароматично биље и дан-данас плене својим примамљивим мирисом.