Наредне године сам почела да глумим у филмовима. Неколико пута сам играла у главној улози. Новинари су желели да ме интервјуишу и фотографи су хтели да ме сликају. Такође сам позивана на многе премијере, свечана отварања разних објеката, ручкове и вечере. Увек сам била у центру пажње.

Међутим, с временом сам схватила да све то није тако сјајно како сам мислила. Као глумица сам најчешће играла у акционим филмовима. То је било опасно јер за разлику од холивудских глумаца, глумци у Хонгконгу често нису имали дублере. Због тога сам сама морала да изводим многе вратоломије. Једна од њих је била када сам прешла мотором преко аутомобила. Поред тога, многи филмови у којима сам глумила били су пуни неморала, насиља, па чак и демонизма.

Године 1995, удала сам се за једног филмског продуцента. Наизглед сам имала све што је потребно за срећу — славу, богатство и добар брак. Али била сам разочарана и потиштена. Зато сам одлучила да напустим глуму.

С носталгијом сам се присећала онога чему сам поучавана још као девојчица. Моја сестра и ја смо сваке суботе ишле код једне породице Јеховиних сведока. То је била дивна породица. Отац, Џо Макграт, веома се лепо опходио према својој жени и деци. Када је проучавао Библију са своје три ћерке, и нас две смо биле тамо. С њима смо ишли на састанке Јеховиних сведока, што сам много волела. Понекад су нас водили и на веће скупове. Осећала сам се сигурно у друштву Сведока. То су била дивна времена.

У мојој породици је била потпуно другачија ситуација, због чега ми је било веома тешко. Мајка је много патила због очевог начина живота и због тога је упала у тешку депресију. Када сам имала око десет година,  прекинула је контакт с Јеховиним сведоцима. Ја сам наставила да проучавам с њима, али то нисам радила целим срцем. Крстила сам се са седамнаест година, али сам убрзо након тога престала да живим у складу с библијским мерилима и нисам више била Јеховин сведок.

Недуго након мог венчања, посетила су ме двојица старешина Јеховиних сведока. Објаснили су ми шта треба да радим како бих поново служила Јехови и замолили су мисионарку по имену Синди да ми помогне у томе. Моја вера је до тада већ толико ослабила да чак више нисам била сигурна ни да ли је Библија Божја Реч. Када сам тражила од Синди да ми то докаже, указала ми је на библијска пророчанства која су се испунила. С временом смо се спријатељиле и прихватила сам њен предлог да заједно испитамо нека библијска учења. Први пут сам стварно разумела да ме Јехова Бог воли и да жели да будем срећна.

Поново сам почела да долазим на састанке Јеховиних сведока. Било ми је много пријатније у њиховом друштву него у друштву људи из филмске индустрије. Међутим, због онога што сам доживела у детињству, било ми је тешко да верујем другима и нисам имала самопоштовање. Једна Сведокиња ми је помоћу Библије објаснила како могу да се изборим са својим осећањима. Такође сам научила како да склапам пријатељства.

Муж и ја смо се 1997. преселили у Холивуд. Од тада активније помажем људима да се упознају с Библијом и да у животу примењују њене мудре савете, што ми пружа много више задовољства од гламурозног живота који сам имала. На пример, 2002. сам срела Шери, своју познаницу из Хонгконга. Наши животи су били веома слични. Она је била мис Хонгконга годину дана пре мене и управо ми је она предала круну. С временом је и она постала глумица, а касније и продуцент, и често је радила с познатим режисерима. Живела је у Холивуду, као и ја.

Било ми је жао Шери када сам сазнала да је њен вереник доживео срчани удар и умро. Њена религија јој није пружила утеху. Иако је била славна, на чему су јој многи завидели, била је веома потиштена и није имала поверења ни у кога. Говорила сам јој о ономе што сам сазнала из Библије. Међутим, било јој је тешко да то прихвати због тога што је васпитавана у духу будизма.

Шери је 2003. снимала филм у Ванкуверу, у Канади. Једног дана ме је позвала и узбуђено ми је испричала шта јој се догодило. Док је возила кроз сеоско подручје и притом се дивила лепоти природе, наглас се молила: „Боже, ко си ти? Које је твоје име?“ Тада је прошла поред зграде у којој се састају Јеховини сведоци и на натпису је видела име „Јехова“. Она је то протумачила као одговор од Бога и желела је да се што пре нађе с неким од Јеховиних сведока. Помогла сам јој у томе и она је само неколико дана касније отишла на састанак Сведока на кинеском језику у Ванкуверу.

„Стварно им је стало до мене“, рекла ми је. „С њима могу отворено да причам о својим  осећањима.“ Било ми је веома драго због тога, јер није имала пријатеље у свету филма. Шери је наставила да посећује састанке. Али пошто је као продуцент 2005. потписала уговор за снимање два велика филма, морала је да се врати у Хонгконг. Била сам веома срећна што се наредне године крстила као Јеховин сведок. Шери је желела да више времена проводи у служби Јехови, али ју је посао спречавао у томе. Због тога је била незадовољна.

Шерина ситуација у животу се потпуно променила 2009. године. Одлучила је да се повуче из филмске индустрије како би могла више да се посвети проповедању. До тада је већ стекла многе пријатеље међу Сведоцима. Почела је да проводи више времена у проповедању добре вести из Библије како би помагала људима да имају смисаонији живот (Матеј 24:14).

Пошто у Хонгконгу има доста Непалаца, тамо постоји једна група Сведока која проповеда људима који говоре непалски. Шери је одлучила да научи тај језик како би и она могла да помаже тим људима. Становници Хонгконга углавном не воле Непалце због тога што многи од њих не знају ни енглески ни кинески и због тога што имају другачију културу. Шери ми је испричала колико јој је лепо док им помаже да разумеју Библију. Када је једном проповедала од куће до куће, наишла је на једну Непалку која је знала нешто о Исусу, али није знала ништа о правом Богу, Јехови. Шери јој је из Библије прочитала да се Исус молио свом Оцу, који је на небу. Када је жена схватила да може да се моли Јехови Богу, то ју је дирнуло. Убрзо након тога су њен муж и њена ћерка такође почели да проучавају Библију (Псалам 83:18; Лука 22:41, 42).

Када сам видела колико Шери ужива у проповедању, запитала сам се: „Зашто не бих и ја више времена посветила проповедању?“ У међувремену сам се и ја преселила у Хонгконг. Одлучила сам да другачије организујем свој живот како бих могла више помагати другима да упознају Библију. Увидела сам да сам заиста срећна када разговарам с људима и када им помажем да разумеју Божју Реч.

На пример, имала сам прилику да проучавам Библију с једном женом из Вијетнама која је увек била тужна и уплакана. Она сада позитивније гледа на живот и ужива у дружењу са Сведоцима.

И Шери и ја смо пронашле нешто много боље од славе. Иако је посао у филмској индустрији био занимљив и донео нам је славу, говорење другима о Јехови Богу је лепше јер доноси славу њему. Лично смо се увериле колико је истинито оно што је Исус рекао: „Више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35).