Божић се углавном дефинише као традиционални хришћански празник којим се обележава рођење Исуса Христа. Међутим, због природе неких божићних обичаја, јавља се питање каква веза постоји између њих и Исусовог рођења.

Узмимо као пример приче о Деда Мразу, који је данас многима познат као весео дека у црвеној бунди, са белом брадом и руменим образима. Овај лик је настао 1931, у рекламној кампањи једне северноамеричке компаније која се бави производњом пића. Током 1950-их, неки Бразилци су покушали да га замене ликом из својих народних предања. Међутим, Деда Мраз није засенио само њега, него је, према речима професора Карлоса Фантинатија, „засенио и малог Исуса и постао симбол Божића“. Али да ли осим прича о Деда Мразу има још погрешних представа повезаних с прославом Божића? Да бисмо добили одговор на то питање, вратимо се у доба првих хришћана.

„Током прва два века хришћанства, хришћани су се снажно супротстављали обележавању рођендана мученика, као и рођендана Исуса Христа“, стоји у једној енциклопедији (Encyclopedia Britannica). Они су рођенданске прославе сматрали паганским обичајима којих се никако не треба држати. Осим тога, у Библији се нигде не помиње датум Исусовог рођења.

Упркос ставу који су имали први хришћани према прославама рођендана, црква је у четвртом веку н. е. увела Божић као хришћански празник. Црква је тако желела да учврсти свој положај и уклони једну од главних препрека на свом путу — популарност паганске римске религије и њених празника у време краткодневице. Сваке године, у периоду од 17. децембра до 1. јануара, „већина Римљана је одавала почаст својим боговима тако што су ишли на гозбе, играли разне игре, пијанчили и уопште узев уживали у празничном расположењу“, каже се у једној књизи (Christmas in America, Пени Рестад). А 25. децембра су прослављали рођење непобедивог сунца. Уводећи прославу Божића на тај дан, црква је постепено навела многе Римљане да прослављају Исусово рођење уместо рођења сунца. „Народ је и даље могао да ужива у сјају и раскоши тих зимских празника“, каже се у једној књизи (Santa Claus, a Biography, Џери Баулар). Они су тако почели да „нове празнике прослављају на стари начин“.

Дакле, оно што је спорно у вези са Божићем јесте његово порекло. Један писац каже да Божић „није ништа друго до пагански празник у хришћанском руху“ (The Battle for Christmas, Стивен Нисенбом). Према томе, прославом Божића се заправо не одаје част Богу и његовом Сину, Исусу Христу. Да ли је то уопште важно? У Библији се постављају следећа питања: „Шта имају заједничко праведност и безакоње? Или шта имају заједничко светлост и тама?“ (2. Коринћанима 6:14). Дакле, Божић је као празник толико далеко од првобитног хришћанства да се то не може исправити (Проповедник 1:15).