„Вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, уверљив доказ о ономе што је стварно, премда се не види“ (Јеврејима 11:1, превод Нови свет).

 „Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо“ (Јеврејима 11:1, Даничић–Караџић).

 Ово је најсажетија библијска дефиниција вере која показује да вера подразумева много више од тога да само верујемо у нешто.

 „Вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо.“ Изворна грчка реч која је у Јеврејима 11:1 преведена као „вера“ преноси мисао о поверењу или дубоком уверењу. Таква вера се на заснива на пуким жељама да се нешто догоди, већ на чврстом поуздању да ће тако и бити. Грчка реч преведена као „чврсто поуздање“ a користила се у пословним списима и означавала је гаранцију да ће неко добити нешто у посед.

 „Вера је [...] уверљив доказ о ономе што је стварно, премда се не види.“ Вера се заснива на чврстим доказима, који су толико јаки да смо убеђени да је нешто истина иако то не видимо.

 Апостол Павле је посланицу Јеврејима упутио првим хришћанима који су живели у Јерусалиму и његовој околини. Он је у овом делу своје посланице говорио о томе колико је важно имати веру. На пример, написао је: „Без вере није могуће угодити Богу, јер свако ко жели да му се приближи мора веровати да он постоји и да награђује оне који га ревно траже“ (Јеврејима 11:6). Након дефиниције коју је изнео у Јеврејима 11:1, навео је примере мушкараца и жена из библијског доба који су имали такву веру. Укратко је изнео да су поступајући у складу са Божјом вољом показали веру (Јеврејима 11:4-38).