Богаташ и Лазар су ликови из једне Исусове приче (Лука 16:19-31). Они представљају две групе људи: (1) поносне јеврејске верске вође из Исусовог времена и (2) искрене обичне људе који су прихватили Исусова учења.

У овом чланку

•  О чему говори Исусова прича о богаташу и Лазару?

•  Да ли је ово истинита прича?

•  Да ли ова прича потврђује да постоји пакао?

•  Зашто је Исус испричао причу о богаташу и Лазару?

 У 16. поглављу Луке, Исус је описао двојицу људи којима су се околности у животу драстично промениле.

 Ево Исусове приче у кратким цртама: Богати човек је живео у раскоши. Просјака по имену Лазар су доносили пред његова врата и он се надао да ће добити нешто хране која падне с богаташевог стола. Касније је Лазар умро и анђели су га однели код Аврахама. И богати човек је умро и био је сахрањен. У овој причи, обојица су у свесном стању након смрти. Богати човек се мучио у распламсалој ватри и молио је Аврахама да пошаље Лазара да умочи врх прста у воду и расхлади му језик. Аврахам је одбио његову молбу и рекао да су се сада и његове и Лазареве околности потпуно промениле и да је између њих велика провалија која се не може прећи.

 Није. Исус је ово испричао да би својим слушаоцима пренео једну поуку. С тим се слажу и библисти. На пример, у издању Лутерове Библије из 1912, на том месту се налази поднаслов који овај запис уводи као поучну причу. Осим тога, у католичкој Јерузалемској Библији се на овом месту налази фуснота у којој пише да је то „поређење у облику приче без икаквог указивања на неке историјске личности“.

 Да ли је Исус овде говорио о загробном животу? Да ли је хтео да каже да након смрти неки иду у пакао, а да су Аврахам и Лазар отишли на небо? Постоји неколико логичних аргумената који показују да није мислио на то.

 На пример:

•   Да се богати човек стварно мучио у дословној ватри, зар не би та кап воде са Лазаревог прста у моменту испарила?

•   Чак и ако не би испарила, да ли би та једна кап могла олакшати муке том богатом човеку?

•   Како је могуће да је Аврахам био на небу ако је Исус јасно рекао да до тада нико није отишао на небо? (Јован 3:13).

 Не. Неки се слажу да то није истинита прича, али сматрају да се кроз њу ипак провлачи идеја да добри људи иду на небо, а зли у пакао. a

 Зашто такав закључак није логичан?

 Учење о паклу се не слаже са оним што Свето писмо каже о томе шта се дешава кад човек умре. На пример, оно не каже да после смрти сви добри људи бивају награђени животом на небу, а да зли бивају кажњени мучењем у паклу. Баш напротив, у њему јасно пише: „Живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа“ (Проповедник 9:5).

 Исус је овом причом указао на то да ће две групе људи доживети велику промену.

 Богаташ је по свему судећи представљао јеврејске верске вође, а за њих се каже да су „волели новац“ (Лука 16:14). Они су слушали Исуса, али су одбацили његова учења. Презирали су обичан народ (Јован 7:49).

 Лазар је представљао обичан народ који је прихватио Исусова учења и који су јеврејске верске вође презирале.

 Обе ове групе су доживеле огромну промену.

•   Јеврејске верске вође су мислиле да имају Божју наклоност. Али они су умрли у том смислу што Бог није прихватао ни њих, ни оно што су чинили за њега јер су одбацили Исусова учења. А били су у мукама због поруке коју су Исус и његови следбеници преносили (Матеј 23:29, 30; Дела апостолска 5:29-33).

•   Обичан народ, који дуго није добијао никакву поуку од својих верских вођа, сада је имао прилику да учи о Богу и да се зближи с њим. Многи од њих су прихватили Исусова учења и зато су добили могућност да вечно буду у Божјој наклоности (Јован 17:3).