Огњено језеро је симбол вечног уништења. То је исто што и гехена, али није исто што и пакао, заједнички гроб у који одлазе умрли.

Није дословно језеро

 Пет библијских стихова који спомињу „огњено језеро“ показују да се ради о симболичном, а не дословном језеру (Откривење 19:20; 20:10, 14, 15; 21:8). У огњено језеро биће бачени:

•   Ђаво (Откривење 20:10). Пошто је духовно створење, њему дословна ватра не може ништа (Излазак 3:2; Судије 13:20).

•   Смрт (Откривење 20:14). Смрт је стање неактивности, одсуство живота (Проповедник 9:10). Она се не може дословно спалити.

•   „Звер“ и „лажни пророк“ (Откривење 19:20). Пошто су ово симболични изрази, зар није логично закључити да је и језеро у које се бацају такође симболично? (Откривење 13:11, 12; 16:13).

Симбол вечног уништења

 Свето писмо каже да огњено језеро „представља другу смрт“ (Откривење 20:14; 21:8). „Прва“ смрт која се помиње у Библији последица је Адамовог греха. Из ње је могуће вратити човека у живот путем ускрсења. Бог ће на крају уништити ову смрт (1. Коринћанима 15:21, 22, 26).

 Огњено језеро представља другачију, то јест другу смрт. Премда и она представља стање потпуне неактивности, другачија је по томе што Библија не говори о ускрсењу после такве смрти. На пример, у Библији се каже да Исус ’има кључеве од пакла и од смрти‘, што значи да он има власт да људе ослободи из смрти која је последица Адамовог греха (Откривење 1:18; 20:13, Даничић–Караџић). Међутим, ни Исус ни било ко други нема кључ од огњеног језера. Оно представља вечну казну, то јест трајно уништење (2. Солуњанима 1:9).

Исто што и гехена, долина Еном

 Гехена (грчки јена) у Светом писму се спомиње 12 пута. Као и огњено језеро, то је симбол вечног уништења. Иако неки преводи преносе овај израз као „пакао“, гехена није исто што и пакао (хебрејски шеол, грчки хад).

 Израз „гехена“ дословно значи „долина Еном“ и односи се на долину која се налазила надомак Јерусалима. У библијска времена, становници тог града су тамо бацали смеће. На том месту је ватра непрестано горела да би се спалили отпаци, а оно што не би пало у ватру појели би црви.

 Исус је користио овај израз као симбол вечног уништења (Матеј 23:33). Рекао је да у гехени „црви не умиру и ватра се не гаси“ (Марко 9:47, 48). Тако је указао на стање у долини Еном, као и на пророчанство из Исаије 66:24, где стоји: „Излазиће да виде лешеве људи који су се бунили против мене, јер црви на њима неће умрети и ватра се њихова неће угасити.“ Исус није говорио о мучењу, већ о потпуном уништењу. Црви и ватра уништавају лешеве, а не живе људе.

 У Светом писму се нигде не каже да из гехене има повратка. И „огњено језеро“ и „огањ гехене“ представљају трајно, вечно уништење (Откривење 20:14, 15; 21:8; Матеј 18:9).

Како су „мучени дан и ноћ, у сву вечност“?

 Ако је огњено језеро симбол уништења, зашто се у Библији каже да ће у њему Ђаво, звер и лажни пророк бити „мучени дан и ноћ, у сву вечност“? (Откривење 20:10). Размотримо четири разлога зашто ово мучење није дословно:

1.   Да би Ђаво био вечно мучен, он би морао да вечно буде жив. Међутим, Свето писмо каже да ће он бити уништен, то јест да више неће постојати (Јеврејима 2:14).

2.   Вечни живот је дар од Бога, а не казна (Римљанима 6:23).

3.   Звер и лажни пророк не могу бити дословно мучени, јер се ради о симболичним изразима.

4.   У Светом писму се из контекста види да се мучење Ђавола односи на вечно уништење.

 Реч која се у Библији користи за „мучење“ такође може значити „утамничење“. На пример, грчка реч за „мучитеље“ која се користи у Матеју 18:34 у многим Библијама је преведена као „тамничари“, по чему се види веза између израза „мучење“ и „утамничење“. Слично томе, паралелни записи из Матеја 8:29 и Луке 8:30, 31 изједначују изразе „мучење“ и „бездан“, што је симболично место потпуне неактивности или смрти (Римљанима 10:7; Откривење 20:1, 3). Заправо, реч „мучење“ се у књизи Откривење на неколико места користи у симболичном смислу (Откривење 9:5; 11:10; 18:7, 10).