У библијска времена, Богу је било прихватљиво да људи посте само ако су то чинили из исправних мотива. У супротном не би имали његову наклоност. Из Светог писма сазнајемо да данас није обавезно, али није ни погрешно постити.

•   Када су тражили помоћ и вођство од Бога. Народ који је путовао у Јерусалим постио је како би показао да искрено жели Божју помоћ (Јездра 8:21-23). Павле и Варнава су повремено постили када је требало да одаберу старешине у скупштини (Дела апостолска 14:23).

•   Када су желели да се усредсреде на службу Богу. Исус је након крштења постио 40 дана како би се припремио за службу коју му је Бог поверио (Лука 4:1, 2).

•   Када су желели да покажу да се кају за грехе. Бог је преко пророка Јоила рекао неверним Израелцима: „Вратите се мени свим својим срцем, у посту, плачу и нарицању“ (Јоило 2:12-15).

•   Када су обележавали Дан очишћења. Једна од одредби у Закону који је Бог дао Израелцима била је да посте током Дана очишћења, који се обележавао једном годишње a (Левитска 16:29-31). Било је сасвим на месту да Израелци посте у овој прилици јер их је то подсећало да су несавршени и да им је потребан Божји опроштај.

•   Жеља да се остави утисак на друге. Исус је рекао да је пост лична ствар, нешто што је само између неког појединца и Бога (Матеј 6:16-18).

•   Жеља да се буде праведнији од других. То што неко пости не чини га бољим од других у духовном или моралном погледу (Лука 18:9-14).

•   Жеља да се умањи озбиљност намерног греха. Богу је био прихватљив пост који су држале особе које су му послушне и које су се искрено кајале за своје грехе (Исаија 58:3, 4).

•   Пука формалност. Бога можемо упоредити са оцем ког веома погађа када му деца кажу да га воле само зато што се то очекује од њих, а не зато што то заиста осећају (Исаија 58:5-7).

 Не. Бог је захтевао од Израелаца да посте на Дан очишћења, али је укинуо тај празник након што је Исус омогућио опроштење греха свима који се кају (Јеврејима 9:24-26; 1. Петрова 3:18). Хришћани нису под Мојсијевим законом, који је прописивао обележавање Дана очишћења (Римљанима 10:4; Колошанима 2:13, 14). Према томе, сваки хришћанин треба за себе да одлучи да ли ће постити или не (Римљанима 14:1-4).

 Хришћани разумеју да пост није суштина њихове службе Богу. У Светом писму се пост никада не повезује са срећом. С друге стране, прави хришћани одражавају личност „срећног Бога“ и зато је радост одлика њихове службе (1. Тимотеју 1:11; Проповедник 3:12, 13; Галатима 5:22).

 Заблуда: Хришћани треба да посте када обележавају годишњицу Христове смрти.

 Чињеница: Исус није заповедио својим ученицима да посте када обележавају годишњицу његове смрти (Лука 22:14-18). Тиме што је рекао да ће постити након његове смрти, Исус им није дао неку заповест већ је само објаснио шта ће се догодити (Матеј 9:15). У Светом писму стоји да је хришћанима било речено да једу код куће пре него што се окупе како би обележили годишњицу Христове смрти (1. Коринћанима 11:33, 34).