Пређи на садржај

Сећања након клиничке смрти – шта она нису?

Сећања након клиничке смрти – шта она нису?

Одговор из Светог писма

 Многи који су били на ивици смрти кажу да се сећају да су напустили своје тело или да су видели блиставу светлост или место неописиве лепоте. ’Неки сматрају да су тада имали привилегију да завире у други свет‘, наводи се у књизи Recollections of Death. Иако се у Светом писму не говори о таквим доживљајима, у њему налазимо темељну истину на основу које можемо закључити да то нису визије наредног живота.

 Мртви нису свесни ничега.

У Библији пише да мртви „нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5). Када умремо, не прелазимо у други вид постојања или ниво свести. Једноставно, више не постојимо. Учење да имамо бесмртну душу која наставља да живи након смрти тела не потиче из Светог писма (Језекиљ 18:4). Према томе, ниједно сећање након клиничке смрти није визија раја, пакла или загробног живота.

 Шта је Лазар рекао о животу након смрти?

У Библији читамо шта се десило након што је Лазар умро – Исус га је вратио у живот после четири дана (Јован 11:38-44). Да је Лазар искусио прекрасан живот након смрти, то што га је Исус вратио у живот на земљи било би сурово. Међутим, у Библији нигде не пише да је Лазар говорио о животу након смрти, а сигурно би то урадио да је тако нешто доживео. Вредно је запазити да је Лазареву смрт Исус упоредио са спавањем, чиме је истакао да Лазар тада није био свестан ничега (Јован 11:11-14).