Да ли Свето писмо подупире идеју „једном спасен, заувек спасен“?
Одговор из Светог писма
Не, Свето писмо не заговара идеју „једном спасен, заувек спасен“. Особа која на темељу своје вере у Исуса Христа добија спасење може изгубити веру, а самим тим и спасење. У Светом писму стоји подстрек: „Снажно [се] борите за веру“, што значи да је потребно улагати велики труд да би неко изградио и одржао веру (Јудина 3, 5). Први хришћани који су већ били показали веру у Исуса били су подстакнути: „Радите на свом спасењу са страхом и дрхтањем“ (Филипљанима 2:12).
Библијски стихови који оповргавају идеју о безусловном спасењу
Свето писмо упозорава на озбиљне грехе због којих особа неће ући у Божје Краљевство (1. Коринћанима 6:9-11; Галатима 5:19-21). Уколико би спасење било безусловно, онда би таква упозорења била бесмислена. Штавише, Свето писмо показује да неко ко је кренуо путем спасења може заћи с њега уколико би се упустио у неки озбиљан грех. На пример, у Јеврејима 10:26 пише: „Ако намерно грешимо након што смо добро упознали истину, не преостаје нам више жртва за грехе“ (Јеврејима 6:4-6; 2. Петрова 2:20-22).
Исус је нагласио колико је важно сачувати веру када је испричао причу о виновој лози. У њој је себе упоредио с чокотом, а своје следбенике с виновим лозама. Неки од њих ће једно време показивати веру у њега и доносити плод, који ће бити видљив по њиховим делима, али ће касније постати неверни и зато ће бити бачени „напоље као бескорисна лоза“, то јест изгубиће спасење (Јован 15:1-6). Апостол Павле је користио слично поређење када је рекао да ће хришћанин који не сачува веру бити „одсечен“ (Римљанима 11:17-22).
Хришћани су добили следеће упозорење: „Бдите“ (Матеј 24:42; 25:13). Они који не остану духовно будни, било тако што почну да чине „дела таме“ или тако што не извршавају у потпуности оно што им је Исус заповедио, губе спасење (Римљанима 13:11-13; Откривење 3:1-3).
Многи стихови показују да они који су кренули путем спасења морају верно издржати до краја (Матеј 24:13; Јеврејима 10:36; 12:2, 3; Откривење 2:10). Хришћани у првом веку су се радовали када би чули да су њихови суверници верни Богу (1. Солуњанима 1:2, 3; 3. Јованова 3, 4). Да ли је логично да Библија ставља толики нагласак на истрајност и чување вере ако би они који то не чине ипак добили спасење?
Апостол Павле је тек пред смрт могао рећи да ће сигурно добити награду – спасење (2. Тимотеју 4:6-8). Раније је схватао да би могао остати без награде уколико попусти телесним жељама. О томе је написао: „Бијем своје тело и држим га у покорности као роба, да не бих и са̂м био одбачен након што сам проповедао другима“ (1. Коринћанима 9:27; Филипљанима 3:12-14).