Дана 15. децембра 2020, Комитет УН за људска права донео је две важне одлуке у корист наше браће у Азербејџану. У питању су следећи случајеви: Рахима Хусејнова против Азербејџана и Саладин Мамадов, Рашад Нифталијев и Садагат Абасова против Азербејџана. У оба случаја, у закључку одлуке стоји да је Азербејџан нарушио права Јеховиних сведока и да треба да измени неке своје законе како се тако нешто не би убудуће понављало.

У случају Рахима Хусејнова против Азербејџана ради се о нашој сестри која је у децембру 2014. у Бакуу ухапшена и притворена зато што је другима говорила о својој вери у Бога. Пошто у то време Јеховини сведоци у Бакуу нису били регистровани као верска заједница, окружни суд јој је наложио да плати казну у износу од 1 500 азербејџанских маната (882 америчка долара). a Наша сестра је уложила жалбу на ту одлуку, али Апелациони суд у Бакуу је подржао одлуку нижег суда. Сестра Хусејнова је одлучила да свој случај изнесе пред међународни суд.

Комитет УН за љуска права је пресудио да је држава прекршила члан 18(1) Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Комитет је наложио Азербејџану да нашој сестри плати одговарајућу одштету. Занимљиво је што у објављеној одлуци овог Комитета пише да Азербејџан „има обавезу да предузме све неопходне кораке како се оваква кршења људских права не би поновила, а то подразумева измену неких закона, одредби и/или процедура с циљем да се људска права наведена у Међународном пакту под чланом бр. 18 у потпуности поштују“.

Случај Саладин Мамадов, Рашад Нифталијев и Садагат Абасова против Азербејџана односи се на групу наше браће и сестара из Ганџе који су се окупили у кући брата Мамадова како би заједно проучавали Библију. У октобру 2014, полицајци су упали на њихов мали састанак, претресли кућу нашег брата и конфисковали Библије и друге ствари. Брат Мамадов, брат Нифталијев и сестра Абасова одведени су у полицијску станицу у којој су задржани више од шест сати. Два дана касније, изведени су пред окружни суд у том граду. Према пресуди овог суда, њихов састанак је био илегалан будући да у Ганџи нису били регистровани као верска заједница. Требало је да свако од њих плати казну у износу од 2 000 азербејџанских маната (1 176 америчких долара). Њих троје су уложили жалбу Апелационом суду у Ганџи. Нажалост, Апелациони суд је подржао одлуку нижег суда. На крају су уложили жалбу Комитету УН за људска права.

Комитет је дошао до закључка да је Азербејџан прекршио неколико чланова Међународног пакта и да треба да им плати одштету. У закључку пресуде је писало да „окружни суд ничим није аргументовао зашто је било неопходно да наша браћа региструју своју верску заједницу да би исповедали своју веру у приватности свог дома“. Ова пресуда потврђује право наше браће у Азербејџану да се састају иако нису регистровани као верска заједница.

Баш као и у случају Рахиме Хусејнове, Комитет је од Азербејџана тражио да неке „законе, одредбе и/или процедуре“ измени како би они штитили људска права загарантована Међународним пактом.

Драго нам је што можемо рећи да се ситуација у Азербејџану поправила и да последњих неколико година власти не праве нашој браћи проблеме. Надамо се да ће ове две одлуке законски утврдити право на проповедање добре вести у Азербејџану (Филипљанима 1:7).