Изгледа да је влада Јерменије коначно признала права оних који због приговора савести одбијају да служе војни рок. Од преко 90 захтева за цивилну службу које су предали Јеховини сведоци, Републичка комисија је 23. октобра 2013. размотрила и одобрила 57 захтева, а преостале ће такође размотрити. Међу онима којима је одобрен захтев за цивилну службу било је и шест од укупно двадесет Сведока затворених у затвору у Еребунију. Захваљујући томе, тих шест затвореника је 24. октобра 2013. пуштено на слободу. Комисија ће размотрити захтеве осталих 14 Сведока из овог затвора који се одлуче за цивилну службу и очекујемо да ће након тога изаћи из затвора.

Све је почело када је 8. јуна 2013. Јерменија усвојила амандмане на Закон о цивилној служби и тиме га ускладила са европским стандардима, а 25. јула 2013. донела је прописе да би се овај закон спровео у дело. У свом обраћању Парламентарној скупштини Савета Европе 2. октобра 2013, председник Јерменије је указао на недавне измене закона, рекавши: „Особе које не желе да служе војску због приговора савести власт неће третирати као криминалце.“ Јерменија је 3. октобра 2013. усвојила закон који је омогућио да се приговарачима савести затворска казна смањи за шест месеци. Зато је 8. и 9. октобра 2013. пуштено на слободу осам Сведока којима је остало мање од шест месеци затвора.

Измењени Закон о цивилној служби омогућава Сведоцима да изврше грађанску дужност на начин који је у складу с њиховом савешћу обликованој по библијским начелима. Цивилна служба више није у надлежности нити под управом Оружаних снага Јерменије. Она траје 36 месеци, с радним временом од 48 сати недељно и одмором од 10 дана годишње. Особе које се одлуче за цивилно служење, неће бити послате далеко од куће и радиће послове који немају везе с војском.

Када је 2001. Јерменија постала чланица Савета Европе, била је у обавези да попут свих нових држава чланица усвоји закон о цивилној служби и ослободи из затвора све који су уложили приговор савести. Упркос томе, Јерменија је наставила да изводи пред суд и затвара младиће који су Сведоци.

Трачак наде се појавио када је 1. јула 2004. ступио на снагу Закон о цивилној служби. Међутим, испоставило се да је цивилна служба у надлежности и под управом војске и да је одбијање те службе кажњиво. Савет Европе је више пута указивао на то да овај закон није у складу са европским стандардима. На пример, у Резолуцији 1532 (2007), Парламентарна скупштина Савета Европе изразила је „дубоку забринутост што не постоји цивилна служба у правом смислу те речи, тако да десетине приговарача савести, од којих су већина Јеховини сведоци, и даље добијају затворске казне јер се радије опредељују за затвор, него за службу која није потпуно цивилног карактера“.

Савет Уједињених нација за људска права такође је изразио бригу због тога што Јерменија и даље затвара Сведоке који су уложили приговор савести. У завршним речима на 105. седници (2012), Савет је рекао:

„Држава треба да уведе праву цивилну службу, која нема никакве везе с војском, која је прихватљива свим приговарачима савести, чије одбијање није кажњиво и у којој нема дискриминације у врсти посла, новчаној надокнади и трајању. Држава такође треба да ослободи из затвора све који су због приговора савести одбили војну обавезу или цивилну службу у надлежности војске.“

Због неповољних пресуда јерменских судова, Вахан Бајатјан и још двојица младих Сведока уложили су тужбу против Јерменије Европском суду за људска права. Случај господина Бајатјана постао је преседан када је 7. јула 2011. Велико веће овог суда већином гласова пресудило у његову корист. То је први пут да је овај суд донео пресуду која показује да Европска конвенција о људским правима штити приговараче савести. Након повољне пресуде Великог већа, овај суд је донео још четири пресуде у корист приговарача савести. *

Не обазирући се на пресуду Великог већа у случају Бајатјан против Јерменије, власти те земље су због приговора савести судски гониле и осудиле 29 младих Сведока, од којих су 23 кажњена затвором. Од јула 2011. до октобра 2013, 86 мушкараца је укупно провело преко 168 година у јерменским затворима. Неки од ових младића су се због незаконитог затварања жалили Европском суду за људска права.

Приговарачи савести који су одслужили своју затворску казну, као и они који су пуштени из затвора у октобру 2013, надају се да ће им у складу с недавним изменама у кривичном закону криминални досије бити избрисан. Још једно питање је да ли ће бити плаћена одштета онима који су осуђени и затворени након пресуде у случају Бајатјан.

Време ће показати како ће се одвијати примена измењеног закона. Међутим, може се рећи да је Јерменија уложила велики труд да призна право на одбијање војне обавезе због приговора савести.

Дуг пут до прихватљиве цивилне службе