„Jer Božja reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire dotle da razdvaja dušu i duh, kosti i moždinu, i može prosuditi misli i namere srca“ (Jevrejima 4:12, prevod Novi svet).

 „Jer je živa riječ Božija, i jaka, i oštrija od svakoga mača oštra s obje strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srdačnijem“ (Jevrejima 4:12, Daničić–Karadžić).

 Ono što je Bog dao da se zapiše za nas u Bibliji ima moć da otkrije kako razmišljamo i kakvi su nam motivi. Pored toga, može da nam pomogne da se promenimo nabolje.

 „Božja reč je živa.“ Izraz „Božja reč“ se odnosi na Božja obećanja zabeležena u Bibliji, to jest nameru koju ima s ljudima. a Deo te namere je da ljudi ujedinjeno i u miru žive u raju na zemlji, i to večno (Postanak 1:28; Psalam 37:29; Otkrivenje 21:3, 4).

 U kom je to smislu Božja reč, ili njegova namera, živa? Kao prvo, ona snažno deluje na one koji je prihvate jer im daje nadu i svrhu u životu (Ponovljeni zakoni 30:14; 32:47). Božja reč je živa i u tom smislu što nije samo mrtvo slovo na papiru, nego Bog radi na tome da ispuni svoju nameru (Jovan 5:17). Za razliku od nas ljudi, Bogu se ne može desiti da nešto obeća, a onda zaboravi da to ispuni ili shvati da nije u stanju (Brojevi 23:19). Njegova reč mu se neće vratiti prazna nego će učiniti ono što on želi (Isaija 55:10, 11).

 „Božja reč je [...] delotvorna.“ Izraz „delotvorna“ se može prevesti kao „jaka“, „moćna“ i „svrsishodna“, tako da je sigurno da će se ostvariti bilo šta što Jehova b kaže ili obeća (Psalam 135:6; Isaija 46:10). U stvari, Jehova može da ispuni neko obećanje na nama nezamisliv način (Efešanima 3:20). c

 Božja reč je delotvorna i tako što onima koji uviđaju njenu vrednost pomaže da menjaju svoj život i ličnost nabolje. Božja učenja postaju deo njih i utiču na njihovo razmišljanje, način života i ciljeve (Rimljanima 12:2; Efešanima 4:24). Na taj način ona deluje u onima koji je prihvataju kao ono što ona zaista i jeste – kao Božju reč (1. Solunjanima 2:13).

 „Božja reč [...] oštrija je od svakog dvoseklog mača.“ U prenesenom smislu, Božja reč je oštrija od bilo kog mača koji je napravio čovek. Ima moć da prodre skroz do srca čoveka i da utiče na njega kako nijedno ljudsko učenje ne bi moglo. To se vidi u ostatku stiha.

 „Božja reč [...] prodire dotle da razdvaja dušu i duh, kosti i moždinu.“ U Bibliji se „duša“ može odnositi na to kako delujemo drugima, a duh na to kakvi smo zaista iznutra (Galatima 6:18). Božja reč prodire do moždine, to jest do naših najdubljih osećanja i misli. Kada nam ona pomogne da shvatimo kakvi smo iznutra, što niko drugi ne vidi, to nas može pokrenuti da se menjamo. Tada smo zadovoljni i mi, ali i naš Stvoritelj.

 „Božja reč [...] može prosuditi misli i namere srca.“ Iz toga kako neko reaguje na Božju reč vidi se kakve su zapravo njegove misli, pa čak i njegove namere ili motivi, koji utiču na njegovo ponašanje. Na primer, ako neko dobro reaguje na Božju reč tako što se menja, on pokazuje da je ponizan i iskren i da želi da ugodi Stvoritelju. S druge strane, ako traži greške u Božjoj reči, time otkriva neke negativne crte, kao što su ponos i sebičnost. On možda traži izgovore za svoje ponašanje koje Bog ne odobrava (Jeremija 17:9; Rimljanima 1:24-27).

 Kao što je objašnjeno u jednom biblijskom priručniku, Božja reč „dopire do same srži naše ličnosti“. Nijedna strana naše ličnosti nije skrivena od Boga i nema ničega što njegova reč ne može obelodaniti. „Sve [je] golo i otkriveno pred njim, kome moramo položiti račun“, kaže se u Jevrejima 4:13.

 Poslanicu Jevrejima je napisao apostol Pavle oko 61. n. e. hrišćanima jevrejskog porekla u Jerusalimu i Judeji.

 U 3. i 4. poglavlju Pavle je naveo upozoravajuć primer drevnih Izraelaca (Jevrejima 3:8-12; 4:11). Jehova je obećao da će ih izbaviti iz ropstva i da će ih odvesti u zemlju u kojoj će „živeti bez straha“ (Ponovljeni zakoni 12:9, 10). Pa ipak, Izraelci koje je izveo iz Egipta nisu pokazali veru u Božja obećanja i uvek iznova su mu bili neposlušni. Zbog toga nisu ušli u Božji odmor niti su više bili u miru s njim. Na kraju su pomrli u pustinji. Iako su njihovi potomci nasledili Obećanu zemlju, nisu ništa naučili iz grešaka svojih predaka nego su i oni bili neposlušni i zbog toga je ceo narod trpeo teške posledice (Nemija 9:29, 30; Psalam 95:9-11; Luka 13:34, 35).

 Pavle je upozorio hrišćane da ne upadnu u istu zamku kao Izraelci koji su bili neverni Bogu. Za razliku od njih, mi možemo ući u Božji odmor ako slušamo njegovu reč i verujemo da će ispuniti sve što je obećao (Jevrejima 4:1-3, 11).

 U ovom videu nalazi se kratak pregled poslanice Jevrejima.