U ovom članku

•  Zašto je dobro razgovarati licem u lice?

•  Kako započeti razgovor

•  Šta kažu tvoji vršnjaci

 Neki kažu da im je komunikacija licem u lice stresna, da im teško pada i da je mnogo lakše dopisivati se.

 „Veći je pritisak kad s nekim razgovaraš uživo, jer ne možeš da izmeniš ili izbrišeš to što si rekao“ (Ana).

 „Dopisivanje je poput unapred snimljenog programa, a razgovor licem u lice je kao emisija uživo. Dok razgovaram s nekim, stalno mi je u glavi: ’Nemoj da uprskaš!‘“ (Džin).

 Međutim, pre ili kasnije će ti veštine dobre komunikacije biti neophodne, recimo ako želiš da sklopiš nova prijateljstva, zadržiš posao ili započneš vezu kad budeš spreman za to.

 Dobra vest je da razgovor uživo ne mora da bude zastrašujuć. Možeš uspešno savladati tu veštinu, čak i ako si stidljiv.

 „Neizbežno je da ćeš ponekad reći nešto pogrešno i da će te biti blam. Nemoj sebe preozbiljno shvatati“ (Nil).

•   Postavljaj pitanja. Seti se nečega što zanima ljude i iskoristi to da započneš razgovor. Na primer:

   „Da li si bio negde ovog leta?“

   „Jesi video ovaj sajt? Baš je top!“

   „Jesi čuo za...?“

   Da bi ušao u malo dublji razgovor, seti se nečega što vam je zajedničko. Na primer, da li idete u istu školu ili radite zajedno? To ti može dati ideju o tome šta da ga pitaš.

   „Smisli pitanja na temu koja tebe zanima, za koju bi voleo da čuješ šta drugi misle o njoj“ (Marica).

   Reč opreza: Nemoj sagovornika toliko zasipati pitanjima da se oseća kao da je na ispitivanju. Takođe, nemoj postavljati previše lična pitanja. Recimo, ako pitaš: „Koji je tvoj najveći strah?“ ili „Zašto uvek nosiš plavo?“, druga strana bi se mogla osećati neprijatno. To drugo pitanje bi moglo zvučati kao da je kritikuješ.

   Druga strana se neće osećati kao da je na ispitivanju ako ti kažeš svoje mišljenje o toj temi pre ili nakon što ona odgovori. Drugim rečima, vodi razgovor – a ne intervju.

   Biblijsko načelo: „Duboke su vode razmišljanja u ljudskom srcu, ali razborit čovek zna da ih crpi“ (Poslovice 20:5).

•   Pažljivo slušaj. Da li će se razgovor nastaviti više zavisi od toga koliko dobro slušaš nego od toga koliko si pričljiv.

   „Cilj mi je da saznam nešto o osobi s kojom razgovaram. Trudim se da to zapamtim kako bih sledeći put mogla da postavim pitanje u vezi s tim i tako nastavim razgovor“ (Tamara).

   Reč opreza: Nemoj se previše opterećivati time šta ćeš sledeće reći. Ako pažljivo slušaš, lako ćeš se nadovezati na ono što osoba kaže.

   Biblijsko načelo: „Neka svako bude brz da sluša, a spor da govori“ (Jakovljeva 1:19).

•    Pokaži da ti je stalo. Više ćeš uživati u razgovoru ako ti je stalo do tvog sagovornika.

   „Kada druga strana oseti da uvažavaš ono što kaže, razgovor će biti prijatan, čak i ako na momente zavlada neprijatna tišina“ (Mari).

   Reč opreza: Nemoj zadirati u privatnost. Na primer, možda ne bi bilo na mestu da kažeš: „Lep ti je kaput. Koliko si ga platio?“

   Biblijsko načelo: „Nemojte misliti samo na svoju korist nego i na korist drugih“ (Filipljanima 2:4).

 Kako da završiš razgovor? „Ako na kraju kažeš nešto pozitivno, poput: ’Uživao sam u razgovoru‘ ili ’Želim ti lep dan‘, lakše će ti biti da sledeći put nastaviš razgovor“, kaže mladić po imenu Džordan.