Loša vest: Zbog stidljivosti možeš propustiti priliku da stekneš dobre prijatelje ili neka lepa iskustva.

 Dobra vest: Nije uvek loše biti stidljiv. Verovatno ćeš dobro razmisliti pre nego što nešto kažeš, lakše ćeš zapaziti neke stvari i više ćeš slušati.

 Još bolja vest: Ako si sada stidljiv, ne mora da znači da ćeš uvek biti takav. U ovom članku ćeš saznati kako se možeš promeniti.

•  Definiši svoje strahove

•  Šta možeš uraditi

•  Šta kažu tvoji vršnjaci

 Zbog stidljivosti se možda ježiš od same pomisli da lično razgovaraš s ljudima. Zato se možda udaljavaš od drugih i imaš osećaj kao da si sam u nekoj mračnoj sobi. To stvarno može biti zastrašujuće. Ali ako definišeš svoje strahove videćeš da nemaju baš osnova. Navešćemo tri primera.

•   1. strah: „Ne znam o čemu da pričam.“

   Činjenica: Ljudi obično pamte kako su se osećali u tvom društvu, a ne o čemu si govorio. Svoj strah možeš držati pod kontrolom ako naučiš da slušaš i da se zanimaš za ono što drugi imaju da kažu.

   Za razmišljanje: Kakvog bi prijatelja više voleo da imaš – nekog brbljivca koji ne zatvara usta ili nekog ko ume da sluša?

•   2. strah: „Ljudi će misliti da sam dosadan.“

   Činjenica: Ljudi će svakako imati neko mišljenje o tebi, bez obzira na to da li si stidljiv. Svoj strah možeš držati pod kontrolom i pomoći ljudima da steknu bolje mišljenje o tebi tako što ćeš im dozvoliti da te upoznaju.

   Za razmišljanje: Ako smatraš da svi imaju loše mišljenje o tebi, može biti da si ti onaj koji pogrešno prosuđuje druge.

•   3. strah: „Osramotiću se ako kažem nešto pogrešno.“

   Činjenica: To se s vremena na vreme svima dešava. Svoj strah možeš držati pod kontrolom tako što ćeš na svoje blamove gledati kao na priliku da drugima pokažeš da ne shvataš sebe preozbiljno.

   Za razmišljanje: Zar ti nije prijatno u društvu onih koji se ne ponašaju kao da su savršeni?

 Da li si znao? Neki misle da nisu stidljivi jer se non-stop dopisuju s drugima. Ali prava prijateljstva je lakše sklopiti s ljudima s kojima razgovaraš uživo. Šeri Terkl, psiholog i stručnjak na polju tehnologije, napisala je: „S drugima se istinski možemo povezati tek kada im vidimo lice i čujemo glas.“ a

•   Nemoj se upoređivati s drugima. To ne znači da treba da postaneš ekstravertna osoba već da svoju stidljivost držiš pod kontrolom kako ne bi propustio priliku da stekneš dobre prijatelje ili neka lepa iskustva.

   „Ne treba da vodiš duge i iscrpljujuće razgovore niti da budeš glavna zvezda u društvu. Jednostavno se upoznaj s nekim ili postavi nekoliko najobičnijih pitanja.“ (Ališa)

   Biblijsko načelo: „Neka svako ispita svoje postupke, pa će razlog za zadovoljstvo naći u samom sebi, a ne u upoređivanju s drugima“ (Galatima 6:4).

•   Obrati pažnju na ono što se dešava oko tebe. Posmatraj ljude koji vole da se druže i prati kako razgovaraju s drugima. Šta im pomaže? Šta treba izbegavati? U čemu bi želeo da budeš poput njih?

   „Posmatraj one koji lako sklapaju prijateljstva i uči od njih. Gledaj kako se ponašaju i šta kažu kad se s nekim upoznaju.“ (Aron)

   Biblijsko načelo: „Kao što se gvožđe gvožđem oštri, tako čovek oštri svog prijatelja“ (Poslovice 27:17).

•   Postavljaj pitanja. Ljudi obično vole da iznesu svoje gledište o nečemu i zato je postavljanje pitanja dobar način da započneš razgovor. Osim toga, tako neće sva pažnja biti usmerena na tebe.

   „Ako se pripremiš, nećeš biti toliko napet. Pre nego što odeš na neko druženje, razmisli o temama ili pitanjima koja bi mogao postaviti tako da ti upoznavanje s novim ljudima bude što manje stresno.“ (Alana)

   Biblijsko načelo: „Nemojte misliti samo na svoju korist nego i na korist drugih“ (Filipljanima 2:4).